Oronuli putevi i trošni mostovi: Američka infrastruktura propada, a Vašington ne čini ništa (FOTO)

Prema podacima Američkog društva inženjera (ASCE), četvrtina mostova u SAD su strukturalno nepodobni ili suvišni; većina mostova nosi više saobraćaja i teža vozila nego što je predviđeno, a starost infrastrukture je sve veća - 2013. godine prosečna starost mosta u SAD bila je 42 godine, piše Newsweek.rs. Problem sa američkom infrastrukturom mnogo je širi od oronulih mostova. Putevi su takođe prezagušeni i puni rupa. Prosečan stanovnik gradske oblasti u sad provede 42 sata godišnje zaglavljen u saobraćaju, što je značajan porast u odnosu na samo 20 sati 1984. godine. Amerikanci godišnje potroše tri milijarde galona benzina dok stoje u mestu u saobraćajnim gužvama, a 160 milijardi dolara vredno gorivo potroši se bukvalno ni za šta.

Metro prevoz takođe propada širom SAD, za šte je dokaz Vašingtonski metro koji je, kako su inspekcije pokazale, u toliko lošem stanju da je neophodno zatvoriti ga na 6 meseci radi renoviranja. Uzrok krize je jasan - SAD ne ulažu dovoljno u infrastrukturu. Federalni porez na energentne (naftu i gas) predstavlja glavni izvor finansiranja izgradnje puteva, mostova i pruga. Ipak, Vašington ovaj porez nije povećao od 1993. godine, usled čega je njegova realna vrednost od tada opala za oko 40 odsto.

Grupe eksperata kao što je ASCE tražile su milijarde dolara investicija, međutim Vašington nije reagovao, a inženjeri su potpuno nemoćni, jer za zdravu infrastrukturu potrebna je javnost voljna da je plati. Osnovica moćne američke infrastrukture koja nestaje postavljena je u vreme Dvajta Ajzenhauera koji je pokrenuo velike projekte koji su uspostavili bazu za prosperitet nacije. Vlada je investirala, a privatne kompanije su gradile širom kontinenta. Velike elektrane, mreže autoputeva, brane i telefonske mreže nivale su po celoj zemlji, a rezultat tih projekata bio je nezapamćen ekonomski rast i sve jedinstvenija nacija.

Ono što je Ajzenhaueru omogućilo uspeh bile su javne investicije, upravo ono što danas nedostaje. Od kada je Ajzenhauer pokrenuo projekat međudržavnog sistema autoputeva, porez na energente bio je glavni izvor za federalno finansiranje infrastrukture, ali kako taj porez nije povećan gotovo 25 godina, a inflacija je dovela do pada njegove vrednosti, SAD još uvek čeka pravi stimulus koji će ponovo pokrenuti posrnulu infrastrukturu. Predsednik Barak Obama potpisao je 2009. godine dekret kojim je dao 800 milijardi dolara, međutim samo 4 odsto novca otišlo je na projekte. Dakle, čak i kada je Vašington ulagao, stvari se nisu završile baš najsrećnije, a krivac za to je birokratija. Naime, novac koji vašington odobri deli se federalnim jedinicama, gde dalje zakonodavci i birokrate odlučuju koji će projekat finansirati. Sva kontrola nad investicijama u infrastrukturu tako se nalazi u rukama federalnih izvršnih vlasti i izabranih odbornika na lokalnom nivou.

Imajući u vidu ove probleme i politički proces koji oblikuje infrastrukturna ulaganja, neophodno je razmotriti da li inženjeri treba da imaju više udela u odlučivanju šta da se gradi i s koliko novca. Vašington i američka javnost moraju priznati da infrastruktura svetske klase nije jeftina, ali je zato kičma kompetitivnosti na svetskoj sceni, gde Amerika polako ali sigurno zaostaje. SAD investiraju manje od 2 odsto BDP u infrastrukturu, što je manje i od Evrope koja učaže oko 5 odsto. Birokratski sistem koji nadgleda potrošnju za infrastrukturu postao je toliko neefikasan, da će samo za njegove reforme biti potrebno vremena i nekoliko etapa.

Kada su prethodne generacije Amerikanaca gradile sistem autoputeva, supčili su se sa izborom - da sami plaćaju veliki porez i izgrade nešto što će biti korisno za njihovu decu, ili da se država zaduži kako bi uložila u infrastrukturu koju će otplaćivati buduće generacije. Iako je Ajzenhauer, da bi njegov projekat bio politički prihvatljiv, zastupao ideju zaduživanja, Kongres je odabrao teži put i tako postavio temelje za prosperitet naših savremenika. Amerika se danas nalazi na opasnom raskršću. Ona može da dozvoli da njena infrastruktura propadne, ili može da podigne porez na energentne i omogući ljduima da putuju brže, bezbednije i udobnije i tako potpomognu rast svoje ekonomije. Od toga koji će put Vašington izabrati, zavisi sama budućnost SAD. Pogledajte još na portalu Newsweek.rs: Fejsbuk kao instrument cenzure: Evo kako je Zakerberg ispunio san afričkih diktatora (FOTO) Noćna mora Azije: Evo da li Indija i Pakistan zaista žele rat Putinov paradoks: Evo kako se strategija haosa okreće protiv ruskog lidera NEWSWEEK PREDSTAVLJA Sa Evom Ras u Rio de Žaneiro (FOTO) Kraj teorija zavere: Evo zašto se na fotografijama Zemlje iz kosmosa ne vide zvezde (FOTO)