PROHIBICIJA
IMPERIJE PODZEMLJA! DOŠAO U ČIKAGO, LIKVIDIRAO VOĐU PODZEMLJA I POČEO DA VLADA! Uspon i pad brutalnog Al Kaponea! Ovaj potez ga je koštao svega!
Period između dva svetska rata bio je težak za Koza nostru na Siciliji. Međutim, za rođake u SAD ovo je bilo zlatno doba, i to zahvaljujući više nego glupoj odluci Kongresa da zabrani alkohol 1920
Ideja moćnika u Vašingtonu da zabrane nešto tako rasprostranjeno i tako duboko ukorenjeno u američku kulturu bilo je guranje naroda u ruke kriminalaca.
Novo tržište
- Do tog trenutka mafijaši su udarali samo na druge Italijane, ali sa uvođenjem prohibicije čak 75 odsto stanovništva SAD postali su njihovi klijenti. Bio je to veliki posao. Do tada je bilo 16.000 saluna u Njujorku, a zamenilo ih je 32.000 ilegalnih barova. A cene alkohola su prvo duplirane, a onda su postale i desetostruko veće - piše Kautorn u knjizi „Mafija“.
Italijani nisu držali monopol na krijumčarenje, ali su postali njegov simbol. Pogotovo što je to bilo vreme kada je rat sicilijanske mafije i Kamore završen odlukom da u SAD Italijani koji ne dolaze sa Sicilije mogu da postanu deo Koza nostre. Upravo je Alfons Al Kapone bio simbol te promene.
Uspon
- Kapone nije bio Sicilijanac. Otac mu je bio žrtva Crne ruke, pa je ubio dvojicu Sicilijanaca koji su mu udarili na porodicu. To je privuklo pažnju Džonija Torija, vlasnika bordela u Bruklinu. Kad je rešio da se 1919. preseli u Čikago, sa sobom je poveo Kaponea i postavio ga za zamenika - objašnjava Kautorn.
Torio i Kapone brzo su se sukobili sa drugim bandama - već 1920. likvidirali su Džima Kolozima, vođu Čikaške jedinice, i preuzeli kontrolu nad njom, a 1924. irskog kriminalca Dina Obeniona. Rivali su pokušali da ubiju Kaponea, pa njegovog šefa. Tori je napustio Čikago i SAD, a kontrolu nad Jedinicom prepustio Kaponeu.
I sledili su obračuni u kojima su Kaponeov udarni tim postali Alberto Anselmi i Đovani Skalisi, spremni da uvek zapucaju iz „tomija“ i seju smrt. Vrhunac toga bio je masakr na Dan zaljubljenih 1929. Njegov tim je u garaži likvidirao sedam ljudi iz bande Džordža Bagza Morana. Mafijaš nikad nije optužen, ali javnosti je bilo jasno da je on naručio ubistvo, pa je postao „državni neprijatelj broj jedan“.
Nelečeni sifilis
Američki Biro za prohibiciju 1930. formirao je jedinicu pod komandom Eliota Nesa zaduženu za lov na Ala Kaponea. Vremenom, tim će dobiti naziv Nesalomivi, jer mafijaši nisu uspeli da ih zastraše i kupe. Međutim, njihov lov bio je bezuspešan sve dok nisu našli dokaze o 22 poreska prekršaja, što je bilo dovoljno da Kapone završi iza rešetaka i 1931. osuđen je na 11 godina robije.
Najpopularniji mafijaš iz vremena prohibicije iza rešetaka je mentalno oboleo zbog nelečenog sifilisa, a preminuo je kod kuće u Majamiju 25. januar 1947.
Borba porodica
Prohibicija je promenila sistem rada mafije i u Njujorku, gde su svi želeli titulu bosa bosova. Kada su 9. avgusta 1922. Đuzepa Džoa Maseriju na ulici napala dvojica gangstera i ispalila u njega desetine hitaca, uspeo je da preživi bez ogrebotine, pa je prozvan čovekom kome meci ne mogu ništa. Bos bosova postao je 1928, uz podršku nove zvezde mafije Čarlsa Lakija Lučana. Samo dve godine kasnije sukobio se s novim bosom Salvatoreom Marancanom i izgubio i titulu i život. Pobednik rata, školovani Sicilijanac koji je govorio sedam jezika, preuzeo je titulu kapo di tuti kapi. Podelio je njujoršku mafiju na Pet porodica (tada nazvanih po novim bosovima Marancano, Lučano, Profači, Mangano i Galijano), uveo je jasnu hijerarhiju porodice i nova pravila.
Komisija
Međutim, mladim bosovima se nije dopadao Marancano. Mafijaši odrasli u Americi nisu prihvatali ograničenja sa Sicilije.
- Marancano je pretenciozan, voli da šeta kroz italijanske kvartove i deli blagoslove vernicima kao da je papa - govorio je Lučano.
To je bio razlog da upravo on i ostali bosovi ubiju bosa bosova, i to samo pet meseci nakon likvidacije Maserije, da ukinu titulu kapo di tuti kapi i uvedu Komisiju.
Kada je prohibicija ukinuta 1933, Koza nostra je bila toliko bogata da je mogla da preuzme poslove svih drugih kriminalnih organizacija i stigne do Las Vegasa i Holivuda. Međutim, to nije zaštitilo bosove, pa je Lučano uhapšen 1936. i osuđen na 30 do 50 godina robije.
- Prvih 25 godina svoje kriminalne karijere Laki Lučano bio je opasni mafijaš, multimilioner i kralj njujorškog podzemlja. Međutim, sledećih 25 godina Lučano je bio samo legenda, lažni kriminalac bez prave moći, čiju reputaciju su koristili vladini agenti koji su ga uhapsili - tvrdi Tim Njuark, autor knjige „Laki Lučano, mafijaški ubica i tajni agent“.
Vladavina iz ćelije
Ovakve ocene on iznosi zbog dogovora koji je njujorški bos postigao s vlastima SAD tokom Drugog svetskog rata. Prvo je vojna obaveštajna služba 1942. zamolila Lučana za pomoć u obezbeđivanju vojnog brodogradilišta na dokovima Njujorka. Pomogao je, a zauzvrat dobio udobnu ćeliju i mogućnost da vlada Koza nostrom iz zatvora. Nakon toga sam Lučano im je ponudio podršku u ofanzivi na Siciliju. Američke trupe sa sobom su nosile žute zastave s crnom slovom L, simbolom Lučanove porodice, pa sicilijanska mafija ne samo što ih nije napadala prilikom iskrcavanja 1943. već im je pomogla u slomu fašističke Italije.
- Lično ja sam doneo Americi pobedu u ratu - tvrdio je Lučano.
Konferencija u Havani
Koliki je stvarno bio njegov uticaj, veliko je pitanje. Ipak, zahvaljujući tome, mafijaš je 1946. oslobođen, ali i deportovan na Siciliju. U rodnoj zemlji Laki nije bio srećan, mnogo puta je molio da mu dozvole povratak u SAD, ali Vašington to nije dozvoljavao. Smatrali su da bi to bio skandal, a osim toga, Lučanov uticaj u Italiji bio im je neophodan za borbu protiv komunističke pretnje.
Lučano je sve to iskoristio da u decembru 1946. organizuje konferenciju u Havani, najveći sastanak bosova sa obe strane okeana, gde je ugovorio mrežu proizvodnje, rafinacije i transporta heroina s Dalekog istoka, preko Sicilije do američkog kontinenta. Umro je od srčanog udara 26. januara 1962. u Napulju, ostavivši moćnu kriminalnu imperiju.
Kapone dobrotvor HUMANI UBICAAl Kaponeova Jedinica imala je godišnji obrt novca od 100 miliona dolara, a čak 30 miliona je trpao u džepove policajaca, sudija i političara. Svojom podrškom on je postavljao i skidao gradonačelnike, a voleo je da se predstavlja kao dobrotvor - podržavao je štrajk rudara u Pensilvaniji, plaćao obnove crkava, pa čak otvorio i besplatnu kuhinju za nezaposlene.
Kurir/E. K. Foto: Profimedia