Tri italijanske mafijaške organizacije Koza nostra, Kamora i Ndrangeta nastaju istovremeno - u ćelijama Kraljevine Dveju Sicilija, i to kopiranjem rituala slobodnih zidara!
Mafija je danas uobičajeno ime za sve italijanske kriminalne organizacije, kako one sa Sicilije i juga Italije, tako i one u Americi.
I zahvaljujući knjigama i filmovima čini se da se o njoj sve zna. Kako su porodice podeljene, ko je kum, ko don, a ko kapo de tuti kapi, šta radi konsiljere, a šta „časni ljudi“...
Međutim, mafija nije jedna organizacija. Samo u Italiji postoje četiri mafije - Koza nostra na Siciliji, Kamora u Kampaniji, Ndrangeta u Kalabriji i Sakra korona unita u Apuliji. S druge strane, američka mafija, takođe Koza nostra, podeljena je na Pet porodica Njujorka, Čikašku jedinicu i Kriminalnu porodicu Bafala. I ove kriminalne imperije danas kontrolišu legalne i ilegalne poslove širom planete, zarađuju i po nekoliko stotina milijardi dolara godišnje, pa ih mnogi smatraju i stvarnim gospodarima sveta. A sve je počelo u zatvorima Kraljevine Dveju Sicilija...
Sve tri stare organizacije nastaju u slično vreme - u doba Kraljevine Dveju Sicilija (1816-1861), i to zatvorima. Ćelije u vreme vlasti Burbonaca bile su pune kriminalaca sa Sicilije (za koje se koristi termin mafiozi, u prevodu razmetljivac ili nasilnik) i iz Kampanje i Kalabrije (i za jedne i za druge koristi se termin kamoristi), ali i političkih zatvorenika.
Mafiozi i kamoristi upravo su od njih saznali za masone, kojima su ovi pripadali, i počeli su da se udružuju na sličan način, kopirajući rituale inicijacije, zakletvu ćutanja i hijerarhiju. I tu tajnovitost koriste da se infiltriraju u sve nivoe društva... Istovremeno počinje i ukrupnjavanje tih organizacija prema prostoru na kom deluju, a sve one, iako danas nose različita imena, bile su poznate kao „časna društva“.
Preko okeana
- Samo 20 godina kasnije, reč mafija stigla je do američkih obala i korišćena je za misterioznu organizaciju o kojoj se baš ništa nije znalo - piše Lupo.
Prelazak mafijaša preko okeana bio je, delom, deo talasa selidbe u Novi svet. Samo od 1880. do 1900. broj Italijana u Njujorku porastao je sa 20.000 na 250.000. Međutim, za kriminalce je to, pre svega, bio biznis. I to, na prvi pogled, nimalo opasan - izvoz pomorandži i limuna u SAD. Ali taj izvoz pretvorio je plantaže citrusa u Palermu u „najprofitabilnije poljoprivredno zemljište Evrope“, pa je ključ svega bila kontrola dokova Njujorka i Nju Orleansa.
Upravo zbog voća i dokova je u Nju Orleansu izbio i prvi zabeleženi mafijaški rat na tlu SAD, a najčuvenija žrtva bio je policijski kapetan Dejvid Henesi, ubijen u zasedi 1890. Policija je uhapsila 18 Sicilijanaca za ovo ubistvo, ali su oni oslobođeni na sudu.
- Afera je završena na tipično američki način - pobesnela gomila uhvatila je 11 Sicilijanaca i linčovala ih - piše Lupo.
Na prelazu iz 19. u 20. vek mafijaška putovanja sa jedne na drugu stranu Atlantika bila su uobičajena, pa ne čudi što je to radio i Vito Kašo-Fero (1862-1943), prvi poznati sicilijanski don.
- Kad je stigao u Njujork 1901, don Vito je već bio iskusni kriminalac. Sa sobom je doneo „u pizzu“, koncept „novca za zaštitu“. Kašo-Fero posle dve i po godine je, da bi izbegao hapšenje, prešao u Nju Orleans, a zatim se 1904. vratio u Siciliju. Sa sobom je poneo fotografiju Džoa Petrosina, njujorškog policajca, koji je naredio njegovo hapšenje - piše Najdžel Kautorn u knjizi „Mafija: Istorija kriminalne organizacije“.
Kad je Petrosino doputovao na Siciliju da istraži mafiju, ubijen je 12. marta 1909. na trgu u Palermu.
- Među optuženima je bio i don Vito, od povratka na Siciliju kapo di kapi. Iako je nekoliko decenija kasnije priznao da je ubio Petrosina (govorio je da je to jedino ubistvo koje je počinio jer ovaj nije zasluživao da ga likvidira plaćenik), don Vito je na sudu oslobođen jer je imao čvrst alibi - bio je na ručku kod poslanika Domenika de Mikelea Ferantelija. Kako se ispostavilo, ustao je usred ručka, otišao do trga, ubio policajca i vratio se za trpezu - piše Kautorn.
Musolinijev rat
Don Vitova organizacija je ojačala u Prvom svetskom ratu, kad Sicilija postaje važna zbog rudnika sumpora, neophodnog za proizvodnju baruta. Međutim, njegova moć slomljena je 1926, i to po naređenju fašističkog diktatora Benita Musolinija. Duče je 1924. posetio sicilijanski gradić Pjana dei Greci, gde je gradonačelnik bio mafijaški don Čičo Kuča. Kad je don video Musolinijeve telohranitelje, rekao mu je:
- Šta će ti oni? Dok si sa mnom, nemaš razloga za brigu. Ja ovde dajem naređenja.
Fašistički diktator, naravno, nije otkačio telohranitelje, što je uvredilo dona, pa je zabranio dolazak na Musolinijev govor. Fijasko je naljutio Dučea i on je objavio rat mafijašima. Godinu dana kasnije za prefekta Sicilije postavio je Čezarea Morija. Usledila su masovna hapšenja. Kad je Mori proglasio pobedu i napustio Siciliju 1929, iza rešetaka je bilo 11.000 ljudi i činilo se da mafija više ne postoji. Međutim, nije bilo baš tako - dok je američka Koza nostra cvetala, sicilijanska se pritajila i čekala pravi trenutak. On je stigao 1943. u vreme sloma fašističke Italije.
Kurir/E. K. Foto: Ilustracija, Shutterstock
