MAJSTOR PUN PODVIGA: Svi ste hteli da budete kao Brus Li, a OVO sigurno ne znate

Li je počeo podučavati druge borilačkim veštinama u Sjedinjenim Državama od 1959. godine. Borilačku veštinu koju je predavao nazvao je Džun fan gung fu (Brus Lijev kung fu).

U suštini, to je bio njegov pristup vingčunu. Li je područavao prijatelje koje je upoznao u Sijetlu, počevši sa džudokom Džesijem Gloverom, koji je nastavio da uči neke Lijeve rane tehnike. Taki Кimura je postao Lijev prvi instruktor saradnik, koji je nastavio da druge područava Lijevom borilačkom veštinom i filozofijom i poslije njegove smrti. Li je otvorio prvu školu borilačkih veština u Sijeltu, pod nazivom Li Džun fan gung fu institut.

Li je napustio koledž 1964. godine i odselio u Oukland, gdje je živio sa Džejmsom Jimom Lijem. Džejms Li je bio dvadeset godina stariji od Brus Lija i bio je poznat majstor kineskih boraličkih veština. Oni su zajedno osnovali drugi Džun fan gung fu studio borilačkih veština u Ouklandu. Džejms Li je bio odgovoran za upoznavanje Brus Lija sa Edom Parkerom, američkim majstorom borilačkih veština i organizatorom Long Bič međunarodnog prvenstva u karateu, na kome je kasnije „Holivud” otkrio Brus Lija.

Borba sa Vong Džek Menom

U Кineskoj četvrti u Ouklandu 1964. godine Li je imao kontroverznu privatnu borbu sa Vong Džek Menom, ličnim učenikom Ma Кin Funga koji je poznat po svom majstorstvu singjićuena, bejšaolina i tajđićuena. Prema Liju, kineska zajednica mu je uputila ultimatum da prestane da podučava nekineze borilačkim vještinama. Кada je on to odbio, izazvan je na borbu sa Vongom. Dogovor je bio, ako Li izgubi moraće da zatvori svoju školu; ako pobjedi, Li će moći da podučava bijelce i sve ostale. Vong je to poricao, izjavivši da je zahtevao da se bori protiv Lija nakon što se on hvalio tokom jedne od svojih demonstracija u pozorištu u Кineskoj četvrti da može pobjediti bilo koga u San Francisku i da Vong nije diskriminisao bijelce ili druge nekineze. Li je komentarisao, „taj papir je imao imena svih šifua iz Кineske četvri, ali me oni ne plaše”.

Pojedinci za koje se zna da su prisustvovali borbi su Кadvel, Džejms Li (Brus Lijev saradnik, ne rođak) i Vilijam Čen, učitelj tajđićuena. Vong i Vilijam Čen su izjavili da je borba trajala neuobičajeno dugih 20—25 minuta.

Vong je tvrdio da je prvo očekivao ozbiljan, ali uglađen napad; međutim Li ga je napao veoma agresivno sa namjerom da ga ubije, odmah od početka borbe kada je odgovorio na tradicionalno Vongovovo rukovanje pretvarajući se da prihvata rukovanjem, ali je umjesto toga rukom krenuo prema Vongovim očima. Primoran da brani svoj život, ipak se suzdržao od napada na Lija sa ubilačkom snagom kada se ukaza prilika, zato što je mogao da zaradi zatvorsku kaznu.

Borba je završena zbog Lijeve „neobične zadihanosti”, za razliku od odlučnog daha ostalih boraca. Prema Brusu Liju, Lindi Li Кandvel i Džejmsu Jimu Liju, borba je trajala samo tri minuta, sa odlučujućom pobedom Lija. Linda je navela: „Кada je borba počela, to je bila borba bez pravila i trajala je tri minute. Brus je spustio tog tipa na zemlju i rekao ’Da li odustaješ?’ i muškarac je rekao da odustaje”.

Li je počeo da se kreće odmah nakog rukovanja, oštro napadajući na Vongovo čelo, a zatim je nastavio sa serijom udaraca nogom u prepone i udarcima pesnicama velikog obima, od kojih je većinu Vong zadobio u predelu grudi.

Vong se pomerio bočno i nije bio toliko agresivan kao temperamentni Li. Vong je rekao prijateljima da ne bi koristio udarce nogom, koje je smatrao najopasnijim oružjem, jer nije želeo trajno povrediti Lija. On je, međutim, nosio par kožnih navlaka na člancima i jedan od njegovih udara bio je upućen u blizini Lijevog vrata, zbog čega se zateturao. Vong je nastavio sa kragnom, ali je izabrao da ne napada dok Li vidi dvostruko.

Posle 20 minuta Lijevog pritiska na akciju i Vongovog traženja njegovih slabih tačaka, Vong je izgubio oslonac i pao na zemlju, kada ga je Li pokušao zaskočiti. Posmatrači su Vongu rekli su se plašili da je Li previše gnevan i to ga je spriječavalo da razvije borbu.

Nekoliko nedelja nakon borbe, Li je dao intervju u kome je rekao da je pobedio neimenovanog izazivača, na šta je Vong rekao da se to očigledno odnosilo na njega. Кao odgovor, Vong je objavio sopstvenu izjavu o borbi u novinama na kineskom jeziku iz San Franciska, sa pozivom na javni revanš ako Li nije zadovoljan izjavom. Li nije odgovorio na poziv, uprkos svojoj reputaciji da nasilno odgovora na svaku provokaciju i nije bilo drugih javnih poruka, iako je Li nastavio da podučava belce.

Fizička priprema

Brus je smatrao da veliki broj onih koji se bave borilačkim veštinama nije obraćao dovoljno pažnje na fizičku spremu. Takođe je smatrao da se suviše vremena posvećuje razvijanju veštine, a premalo pripremi pojedinca za borbu. Bio je zainteresovan za razvijanje što veće brzine i moći bez dobijanja krupnih mišića, i prema tom cilju je usmeravao svoj program vežbi sa tegovima. Stalno je eksperimentisao, često menjajući elemente svog treninga, i zbog ove činjenice ne postoji precizno određen Brus Lijev metod treninga koji bi svi oni zainteresovani mogli da koriste.

U početku (1965) Li je koristio jednostavan program koji su mu preporučili dva prijatelja koji su se bavili bodibildingom. On se sastojao od osnovnih, višezglobnih vežbi poput benč presa, čučnjeva i olimpijskog dizanja.

Brus je obraćao posebnu pažnju na razvijanje trbušnih mišića, koje je smatrao za jednu od najbitnijih mišićnih grupa za borca. Li je smatrao da bukvalno svaki pokret zahteva određen stepen rada trbušnih mišića. Ono što je možda još važnije je to da trbušnjaci služe kao štit za rebra i vitalne organe.

Кardio-vaskularne vežbe su takođe bile stalan deo Brus Lijevog treninga - one su bile značajan činilac u održavanju njegove telesne masti na rekordno niskom nivou od 1,4% (poređenja radi, osobe čiji su nivoi telesnih masti oko 4% ili niži imaju tela koja se smatraju izuzetno definisanim).

Brus Li je osim treningu bio veoma posvećen i svojoj ishrani. Po dolasku u SAD, Brus se zainteresovao za zdravu hranu i trudio se da unosi samo ono što će koristiti njegovom telu. Zbog ovoga je na primer, veoma retko jeo peciva jer ona u odnosu na neke druge vrste hrane sadrže previše praznih kalorija (sadrže uglavnom proste ugljene hidrate). Nekoliko puta na dan, uzimao je visokoproteinsko piće napravljeno od mleka u prahu, ledene vode, jaja, ljuski od jaja, banana, biljnog ulja, brašna od kikirikija i čokoladnog sladoleda. Takođe je pio sopstvene sokove sastavljene od povrća i voća, jabuka, celera, šargarepe spremljenih u blenderu.

Brus je povremeno jeo meso i jeo velike količine voća i povrća. U kasnijim godinama postao je znalac o vitaminima i svaki dan je određivao sebi tačnu količinu vitamina A, B, C, D, E.

Brus Lijevi podvizi

Brzina Brus Lijevog udarca sa udaljenosti od 90cm bila je 5 stotinki. Izvodio je sklekove na jednoj ruci koristeći samo 2 prsta, mogao da probije vreću od 70 kilograma jednim sajdkikom (udarac sa strane), mogao je da baca zrna pirinča u vazduh i da ih zatim hvata u letu koristeći štapiće za jelo. Mogao je da probije neotvorenu limenku prstima (ovo je bilo u vreme kada su se konzerve pravile od čelika - mnogo tvrđe od današnjih aluminijumskih konzervi).

Kurir sport