CIA NIKAKO DA SE SKUĆI: Traže novu bazu za rat u Avganistanu, ali kandidata je malo! VIDEO

CIA, koja je bila u srcu dvadesetogodišnjeg američkog prisustva u Avganistanu, uskoro će izgubiti baze u zemlji odakle je vodila borbene misije i udare bespilotnim letelicama, pomno nadgledajući talibane i druge grupe kao što su Al Kaida i Islamska država. Analitičari agencije upozoravaju na sve veće rizike preuzimanja talibana.

Zvaničnici Sjedinjenih Država u poslednjem trenutku nastoje da osiguraju baze u blizini Avganistana za buduće operacije. Ali složenost kontinuiranog sukoba dovela je do trnovitih diplomatskih pregovora jer se vojska trudi da sve snage izbace početkom i sredinom jula, znatno pre krajnjeg roka predsednika Bajdena do 11. septembra, prema američkim zvaničnicima i regionalnim stručnjacima.

Jedan fokus bio je Pakistan. CIA. tamo je godinama koristila bazu za pokretanje bespilotnih udara protiv militanata u zapadnim planinama zemlje, ali je iz tog objekta izbačena 2011. godine, kada su se američki odnosi sa Pakistanom pogoršali.

Bilo koji dogovor sada morao bi da zaobiđe neprijatnu stvarnost koju pakistanska vlada već dugo podržava talibane. U diskusijama između američkih i pakistanskih zvaničnika, Pakistanci su zahtevali mnoštvo ograničenja u zamenu za upotrebu baze u zemlji i efektivno su zahtevali da se odjave sa bilo kojih ciljeva koje je ili CIA ili bi vojska želela da napadne Avganistan, prema trojici Amerikanaca upoznatih sa diskusijama.

Diplomate takođe istražuju mogućnost vraćanja pristupa bazama u bivšim sovjetskim republikama koje su korišćene za avganistanski rat, iako očekuju da će se predsednik Rusije Vladimir V. Putin žestoko tome usprotiviti.

Nedavni CIA izveštaji vojne obaveštajne službe o Avganistanu postali su sve pesimističniji. Oni su istakli dobitak talibana i drugih militantnih grupa na jugu i istoku, i upozorili su da bi Kabul mogao pasti pod talibane za nekoliko godina i vratiti se da bi postao sigurno utočište militanata sklonih napadima na Zapad, prema nekoliko ljudi upoznatih sa procene.

Kao rezultat, američki zvaničnici vide potrebu za dugoročnim prisustvom prikupljanja obaveštajnih podataka - pored vojske i CIA. antiterorističke operacije - u Avganistanu dugo nakon roka koji je Bajden odredio za trupe da napuste zemlju. Ali prepirka oko baza ilustruje kako američkim zvaničnicima još uvek nedostaje dugoročni plan za rešavanje bezbednosti u zemlji u kojoj su potrošili milijarde dolara i izgubili više od 2.400 vojnika tokom skoro dve decenije.

Vilijam Dž. Berns, direktor CIA prepoznao je izazov sa kojim se suočava agencija. "Kada dođe vreme za povlačenje američke vojske, sposobnost američke vlade da prikuplja i deluje na pretnje umanjiće se", rekao je senatorima u aprilu. "To je jednostavno činjenica."

Berns je posetio je poslednjih nedelja nenajavljenu posetu Islamabadu u Pakistanu, gde se sastao sa šefom pakistanske vojske i šefom uprave Inter-Services Intelligence, državne vojne obaveštajne agencije. Sekretar odbrane Lojd Dž. Ostin III imao je česte razgovore sa pakistanskim vojnim šefom oko dobijanja pomoći zemlje za buduće američke operacije u Avganistanu, prema američkim zvaničnicima upoznatima sa razgovorima.

Berns nije pokrenuo osnovno pitanje tokom svog putovanja u Pakistan, kažu ljudi upućeni na sastanak; poseta je bila usredsređena na širu saradnju protiv terorizma između dve zemlje. Barem su neke rasprave Ostina bile direktnije, prema ljudima upućenim u njih.

A portapol CIA je odbila da komentariše pitanje kada je gospodin Berns putovao u Pakistan.

Dve decenije rata u Avganistanu pomogle su transformaciji špijunske agencije u paravojnu organizaciju: izvodi stotine udara dronova u Avganistanu i Pakistanu, obučava avganistanske jedinice komandosa i održava veliko prisustvo CIA u nizu baza duž granice sa Pakistanom. U jednom trenutku tokom prvog mandata predsednika Baraka Obame, agencija je imala nekoliko stotina oficira u Avganistanu, što je bio najveći val osoblja u zemlji od rata u Vijetnamu.

Ove operacije imaju svoju cenu. Noćne racije avganistanskih jedinica obučenih od strane CIA ostavile su trag zlostavljanja koji je povećao podršku talibanima u delovima zemlje. Povremeni napadi bespilotnih letelica u Pakistanu usmrtili su civile i pojačali pritisak na vladu u Islamabadu da povuče svoju tihu podršku CIA.

Daglas London, bivši šef CIA. antiterorističkih operacija za Avganistan i Pakistan, rekao je da će se agencija verovatno oslanjati na mrežu "doušnika" u Avganistanu koji će prikupljati obaveštajne podatke o talibanima, Al Kaidi, ubodu ilitet centralne vlasti i druge teme. Ali bez velikog pristutva CIA u zemlji, rekao je, provera obaveštajnih podataka bila bi izazov.

"Kada imate posla sa inostranstvom, imate posla sa posrednicima", rekao je London, koji će uskoro objaviti knjigu "Regrut", o svom CIA iskustvu. "To je poput igranja telefona."

Kratkoročno, Pentagon koristi nosač aviona za lansiranje borbenih aviona u Avganistanu kao podršku povlačenju trupa. Ali verovatno da prisustvo aviona neće biti dugoročno rešenje, a vojni zvaničnici su rekli da će se verovatno preusmeriti nedugo nakon odlaska poslednjih američkih snaga.

Sjedinjene Države stacioniraju dronove MK-9 Riper u regionu Perzijskog zaliva, letelice koje mogu da koriste i Pentagon i CIA za prikupljanje obaveštajnih podataka za udare.

Ali neki zvaničnici su oprezni prema ovim takozvanim opcijama preko horizonta kojima bi avionu i bespilotnim letelicama trebalo da lete i po devet sati u svakom smeru za misiju u Avganistanu, što bi poskupilo operacije, jer im je potrebno više dronova i goriva, a takođe i rizičniji jer pojačanje potrebno za napade komandosa nije moglo brzo da stigne tokom krize.

Pakistan je dugogodišnji pokrovitelj talibana; tu grupu vidi kao kritičnu proki silu u Avganistanu protiv drugih grupa koje su povezane sa Indijom. Pakistanska špijunska agencija godinama je pružala oružje i obuku za talibanske borce, kao i zaštitu vođa grupe. Vlada u Islamabadu verovatno neće potpisati bilo kakav američki štrajk protiv talibana koji je pokrenut iz baze u Pakistanu.

Iako neki američki zvaničnici veruju da Pakistan želi da SAD dozvoli pristup bazi sve dok može da kontroliše kako se ona koristi, javno mnjenje u zemlji snažno se protivilo ponovnom prisustvu Sjedinjenih Država.

Pakistanski ministar spoljnih poslova Šah Mehmud Kureši rekao je prošlog meseca poslanicima da vlada neće dozvoliti američkoj vojsci da se vrati u vazdušne baze te zemlje. "Zaboravite prošlost, ali želim da kažem Pakistancima da premijer Imran Kan neće dozvoliti američku bazu sve dok je on na vlasti", rekao je gospodin Kureši.

Neki američki zvaničnici rekli su da su pregovori sa Pakistanom za sada zašli u ćorsokak. Drugi su rekli da opcija ostaje na stolu i da je dogovor moguć.

CIA je koristila vazduhoplovnu bazu Šamsi u zapadnom Pakistanu za izvođenje stotina udara dronova tokom naleta koji je počeo 2008. godine i trajao tokom ranih godina Obamine administracije. Udari su se uglavnom fokusirali na osumnjičene operativce Kaide u pakistanskim planinskim plemenskim oblastima, ali su takođe prešli granicu sa Avganistanom.

Pakistanska vlada odbila je javno da prizna da dozvoljava operacije CIA, a krajem 2011. godine odlučila je da zaustavi operacije dronovima nakon niza događaja visokog profila koji su prelomili odnose sa Sjedinjenim Državama. Uključivali su hapšenje izvođača radova CIA u Lahoreu, tajna američka misija komandosa u Pakistanu za ubistvo Osame bin Ladena i vazdušni napad NATO-a na avganistanskoj granici pod vodstvom Amerike u novembru 2011. godine, koji je usmrtio desetine pakistanskih vojnika.

Amerikanci i Pakistanci "želeće da nastave oprezno" sa novom vezom, rekao je Husain Hakani, bivši pakistanski ambasador u Sjedinjenim Državama, koji je sada stariji saradnik na Institutu Hadson.

Američke diplomate istražuju mogućnosti za obnavljanje pristupa bazama u Centralnoj Aziji, uključujući lokacije u Kirgistanu i Uzbekistanu u kojima su tokom rata boravile američke trupe i obaveštajci.

Državni sekretar Entoni Dž. Blinken razgovarao je ovog meseca sa svojim kolegom u Tadžikistanu, mada nije jasno da li je tokom poziva razgovarano o pristupu bazi. Verovatno će za pregovore sa tim zemljama biti potrebno prilično vremena. Portparol Stejt departmenta rekla bi samo da je Blinken angažovao partnerske zemlje na tome kako Sjedinjene Države reorganizuju svoje antiterorističke sposobnosti.

Rusija se usprotivila Sjedinjenim Državama da koriste baze u Centralnoj Aziji i to će verovatno učiniti bilo kakav diplomatski napor da obezbedi pristup bazama za potrebe vojnih udara polaganim procesom, izjavio je visoki američki zvaničnik.

Dok je CIA posebno je dugo imao pesimističan pogled na izglede za stabilnost u Avganistanu, te procene su poboljšane poslednjih nedelja dok su talibani postizali taktičke uspehe.

Iako su vojni i obaveštajni analitičari ranije imali procene u međusobnoj suprotnosti, sada se široko slažu da će avganistanska vlada verovatno imati problema sa zadržavanjem vlasti. Oni veruju da su avganistanske snage bezbednosti poslednjih godina iscrpljene visokim brojem žrtava. Najava povlačenja SAD-a još je jedan psihološki udarac to bi moglo oslabiti silu.

Obaveštajne procene su rekle da će bez kontinuirane američke podrške avganistanske snage nacionalne bezbednosti oslabiti i da bi mogle propasti. Zvaničnici rade na razvoju opcija za daljinski nastavak te podrške, ali Pentagon još nije doneo realan plan za koji zvaničnici veruju da će funkcionisati.

Neki sadašnji i bivši zvaničnici sumnjičavi su da će savetovanje na daljinu ili borbene operacije uspeti. Prikupljanje obaveštajnih podataka postaje mnogo teže bez velikog prisustva u Avganistanu, rekao je Mik P. Malroj, penzionisani CIA oficir koji je tu služio.

"Nije važno možete li koristiti naoružanje," rekao je, "ako ne znate gde je meta."

Kurir.rs /Njujork Tajms