Američki predsednik koristi se "vanrednim ekonomskim ovlasćenjima" na temelju zakona iz 1977. kojim može da transferuje aktivu s blokiranog računa na Savezne rezerve u Njujorku, koje su javna institucija.
Aktivu centralne banke najčešće čine finansijski instrumenti, devize ili zlato.
Polovina za žrtve napada 11. septrembra, polovina za humanitarnu pomoć Avganistanu
Polovina te svote trebalo bi biti rezervisana za odštetu porodicama žrtava 11. septembra 2001. godine.
Prema Bajdenovoj zamisli druga polovina namenila bi se za humanitarnu pomoć Avganistanu, ali bi trebalo da se uplati na takav način da ne padne u ruke talibana, objasnila je Bela kuća.
"Vrlo je važno uzeti odjednom 3.5 milijarde dolara i osigurati da budu utrošeni na dobrobit avganistanskog naroda", a s druge strane da se garantuje porodicama žrtava terorizma da se njihov glas čuje pred saveznim američkim pravosuđem, objasnio je visoki zvaničnik Bele kuće.
Priznao je da je reč "o pravosudno složenoj" situaciji i istakao da je današnja najava tek početak postupka koji će trajati mjesecima.
Način koji je odabrao američki predsednik zacelo će izazvati brojne kontroverze u vreme kada Avganistan proživljava tešku humanitarnu krizu.
Rezerve Avganistanske centralne banke iznosile su u aprilu 2021. godine 9.4 milijarde dolara bruto, prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda.
Ta svota je deponovana u inostranstvu, najveći deo upravo u SAD i to pre nego što su se krajem vagusta talibani vratili na vlast.
Talibani su tražili da stupe u posed rezervi Avganistanske centralne banke, a Rusija je pozvala SAD da deblokira ta sredstva.
Svesni kontroverzi koje bi mogla izazvati takva odluka, zvaničnici Bele kuće ističu da rezerve Avganistanske centralne banke potiču "iz trajne i velike pomoći Sjedinjenih Država i drugih međunarodnih donatora Avganistanu tokom decenija".
Kurir.rs / Index.hr, Bloomberg, Foto: EPA / Andrew Harrer / POOL
NE PROPUSTITE
