KNJIGA KAO SPOMENIK DRAGINAČKIM ŽRTVAMA: Istoričar Đorđe Vukmirović autor dela o Jadru 1941. godine

Promocija knjige ‘"Od slobode do stratišta – ustanak i nemački zločini u Jadru 1941. godine“ profesora istorije Đorđa Vukmirovića iz Loznice održana je u organizaciji Udruženja građana ‘’Memorijal Draginac’’ i Biblioteke Vukovog zavičaja večeras u prepunom Vukovom domu kulture.

Autor je rasvetlio dešavanja od pre osam decenija kada je loznički kraj najpre osetio dah slobode, a onda svu okrutnost nemačke kaznene ekspedicije koja je u selima gornjeg Jadra oktobra 1941. počinila stravične zločine nad civilima ubijajući čak i decu.

Knjiga je nastala na osnovu Vukmirovićevog diplomskog rada, a prethodilo joj je višegodišnje istraživanje po arhivima u Šapcu i Beogradu. Napisana je 2019, a zbog situacije sa kovidom čekala je do sada na predstavljanje pred čitalačkom publikom. Autor kaže da za ovu temu malo ko zna van Loznice i da su draginačke žrtve nepravedno zapostavljene.

- Cilj je da narod u Srbiji čuje i za 31. avgust 1941. kada je Loznica bila prva varoši oslobođena od Nemaca, ali i krvavi oktobar u Jadru iste godine. O oslobođenju Loznice se pomalo i priča, ali o žrtvama u Dragincu i ostalim selima Jadra ljudi van Loznice ne znaju ništa. Želim da sačuvamo od zaborava te žrtve i da ih zaboravom ne ubijemo još jednom. Zašto je Draginac skrajnut ima više teorija. Akademik Ljuba Dinić izneo je jednu da su četnici i partizani zajedno na Gajića steni ubili Nemce i zbog toga se posle rata nije se o tome pričalo jer nije bilo popularno to ustaničko jedinstvo srpskog naroda. Da se razumemo, svaka žrtva je strašna, ali je Draginac najmasovnije stratište, u njemu i okolnim selima pobijeno je 2.677 osoba, u knjizi su popisani po imenu i prezimenu, u Kragujevcu oko 2.300, a on je tada znatno bio veći. Nepravedno je Draginac zaboravljen, a na nama je da se trudimo da bude otrgnut od zaborava – kazao je mladi istoričar.

Gost promocije bila je akademik Mira Radojević koja kaže da je imala sreću da budem mentor Vukmiroviću, da zajedno sa njim radi njegov diplomski i master rad, a potom bude i recenzent knjige.

- Izuzetno je veliki značaj Vukmirovićeve knjige zato što su zločini počinjeni u Jadru 1941. ostali mahom izvan pažnje istoričara koji su bili najposvećeniji proučavanju istorije Drugog svetskog rata u Srbiji. Daleko više se pisalo i pričalo zločinima u Kraljevu, Kragujevcu i nekim drugim mestima. Kolega Vukmirović je skrećući pažnju na stradanje naroda ovog kraja, koje je po razmerama i po načinu izvršenja bilo u ravni onih najstrašnijih za koje smo čitali i slušali da su se dešavali na drugim prostorima, pogotovo u NDH, učinio nešto što bi obnovilo kulturu sećanja i podstaklo, možda, druge istoričare da se poduhvate ove teme i još nešto kažu o tome – rekla je ona.

Mirjana Pejak, direktorka Biblioteke Vukovog zavičaja suizdavač aknjige, kaže da je VUkmirović ovom knjigom ‘’upalio 2.677 sveća voštanica žrtvama nemačkog terora u Jadru’’. Nepojmljiva je čoveku tada iskazan surovost da je među žrtvama više od 300 dece, a među njima i tri bebe, jedna od samo deset i dve od po samo tri dana - kaže ona.

U predgovoru knjige istoričar navodi da je u pokolju, od 13. do 19. oktobra počinjenom u Dragincu u okolnim selima, pobijeno i masakrirano 305 dece mlađe od deset godina, ali i da je pravi broj žrtava posle 80 godina nemoguće utvrditi. Piše da se može pouzdano utvrditi da je neistina da je u Dragincu streljano ‘’2.950 rodoljuba u jednom danu’’ kao što piše na spomeniku u tom selu. Prema njegovim istraživanjima, kako navodi ukupno je od oktobra do decembra 1941. sa teritorije Jadra ubijeno tačno 2.677 nenaoružanih civila, 2.499 u direktnom teroru u Jadru, 161 u logorima smrti i 17 u drugim mestima tada okupirane Jugoslavije.

Kurir.rs/T.Ilić