BEOGRAD - U narednih nekoliko meseci biće podignute optužnice protiv više od 40 optuženih u predmetima Istok, Štrbci i Srebrenica, najavio je danas zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić.
Ukazujući da se na tim slučajevima radi već oko tri godine, da je na svakom predmetu angažovana ekipa od dva zamenika tužioca i nekoliko pripadnika policije, Vekarić je istakao da su to veoma zahtevni slučajevi koji ne mogu da se završavaju u kratkim rokovima kao što je to slučaj u redovnim predmetima.
Vekarić je na debati u Medija centru, koju su organizovali Fond za humanitarno pravo i USAID na temu suđenjima za ratne zločine u Srbiji u 2013. godini, rekao da brojne kritike Fonda kao što su mali broj optužnica - svega sedam protiv protiv 14 optuzenih u prošloj godini stoje, ukazujući istovremeno na probleme s kojima se tužilaštvo suočava.
U Tužilaštvu za ratne zločine radi svega sedam zamenika tužioca i dva pomoćnika, a svaki od njih bi trebalo da po zakonu ima pomoćnika i svog zapisničara a to nije slučaj, napomenuo je on.
Vekarić se složio sa kritikama direktorke Foda za humanitarno pravo Sandre Orlović da je optužen mali broj oficira i generala, da su kazne blage i pored toga istakao da nam je generalno blaga kaznena politika kada su u pitanju ratni zločini.
Zamenik tužioca je ukazao da je proteklih godina tužilaštvo moralo da se prilagodi novom Zakoniku o krivičnom postupku i pravilima tužilačke istrage i najavio još veći zamah u saradnji sa BIH nakon potpisivanja protokola o razmeni dokaza.
Prethodno je šefica Odeljenja za vladavinu prava i ljudska prava Misije OEBS u Srbiji Romana Švajger rekla da postoji tendencija opadanja broja procesa u 2013. godini kada su u pitanju ratni zločiin i podsetila da je međunarodna obaveza Srbije da ih procesuira bez obzira koliko je godina prošlo od ratova.
Prema njenim rečima, jasno je da nije moguće suditi svima i da ne treba rasipati resurse već da se treba fokusirati na najznačajnije slučajeve.
Pored kritika na račun tužilaštva, predsednica FPN je kritikovala i Viši i Apelacioni sud zbog blage kaznene politike kao i zbog "anonimizacije presuda", što je prema njenoj oceni tendencija u celom regionu a ne samo u Beogradu.Viši i Apelacioni sud se pozivaju na Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i zatamnjuju imena sudija, advokata i optuženih, a kao najočitiji primer toga Orlović je navela predmet "gnjilanska grupa", u kome su svi zimus pravosnažno oslobođeni optužbi.
