BEOGRAD - Inspektori koji su radili na slučaju otmice 13 dana dok je trajala potraga i dok nije pronađeno telo devojčice progovorili su prvi put u javnosti o svemu kroz šta su prošli dok je trajala potraga.
Na ovom slučaju radili su inspektori Darko Cvijović iz Beograda i Aleksandar Rajnović iz Subotice i oni su prvi put ispričali sa čim su se sve suočavali dok je trajala potraga za nesrećnom devojčicom.
– Svih tih dana verovali smo da je zatočena na nekom salašu, napuštenoj kući. Iako je vreme neumitno prolazilo, želja i misao da je devojčica živa nije nas napuštala. Nažalost, bilo je drugačije.
I da smo je pronašli nekoliko sati po prijavi nestanka, ne bi joj bilo pomoći. Nikako ne mogu da kažem da nas to teši, ali bi nam, sasvim sigurno, bilo mnogo gore da se ubistvo dogodilo nekoliko dana po otmici, a da mi to nismo uspeli da sprečimo. Svi smo mi roditelji… Nije to lako podneti. Takvi slučajevi ostavljaju duboke tragove, utiske sa kojima se treba nositi. A, ona je bila samo dete – kaže Rajnović, vršilac dužnosti načelnika Odeljenja kriminalističke policije u Subotici.
On kaže da mu je bilo izuzetno teško i kada su ga njegova deca svakodnevno pitala da li su našli Tijanu.
– Imam ćerku približno Tijaninih godina. Zabranili smo joj da tih dana izlazi u grad. Verujem da je tako reagovala većina roditelja. Gotovo svakodnevno se u poslu susrećemo sa mnogim lošim stvarima i ljudima. Izabrali smo ovaj poziv, školovali se za njega, ali je ponekad teško nositi se sa svim što on donosi – kaže Aleksandar Rajnović.
Inspektor Cvijović kaže da nijednog trenutka nisu klonuli duhom.
– Koliko god se trudimo da ne unosimo emocije, u ovom slučaju je to bilo nemoguće. Nije postojao čovek koji nije saosećao sa članovima Tijanine porodice. Kontakt sa majkom Mirjanom i ocem Igorom bio je najteži. To su bili izuzetno teški momenti koji ne mogu da se opišu ni na koji način. Te scene ostaju u glavi za ceo život – tvrdi Cvuijović.
Inspektori su na mestu gde je Tijana oteta ponovo preživeli sve te teške trenutke kroz koje su prošli.
– Vraćaju mi se slike… Upravo tu sam doživeo jedan od najtežih trenutaka u životu. Tijanina majka koja je odlično nosila sa situacijom i stoički primala sve udarce, prišla mi je i pitala šta smo uradili, ima li pomaka, kada ćemo da joj nađemo ćerku. A, ja ne znam šta da joj kažem. Vidim da je tuga i bol izjedaju – priča ovaj iskusni beogradski inspektor.
Meštani su traktorima obilazili njive i pomagali u potrazi. Deca iz Subotice su se organizovala, pa su onima koji su tražili Tijanu donosila sendviče.
– Tijanin otac nas je često kontaktirao, tražio sastanke sa nama. Mi smo ga primali, a on je od nas tražio konkretne odgovore. Nikada, za tih 13 dana, nismo stali. Uvek smo imali rezervni pravac kojim smo planirali da idemo kako bismo što pre rešili slučaj. Bili smo izuzetno organizovani, nisu bile potrebne reči, pogledi su biloi dovoljni – kaže Cvijović.
Inspektor Cvijović je svakodnevno dolazio iz Požarevca u Bajmok.
Onda je došao trinaesti dan kada ih je Dragan Đurić, koji je bio pod istragom, odveo na mesto gde je zakopao Tijanu.
Prvo na šta su pomislili kada su stigli do tog mesta, bila je njihova porodica. Na pitanje da li su pustili suzu tokom traganja za Tijanom, inspektori su najpre zaćutali.
– Ja jesam. Iskreno kažem. I to kada smo razgovarali sa Igorom i kada nas je pitao šta se dešava. Izašao sam tada iz kancelarije – kaže Cvijović.
Suzu je pustio i inspektor Rajnović. I na sahrani im je bilo izuzetno teško, naročito kada su na kovčegu videli “Imala je samo 15 godina”. Nikada se nije desilo da odu na sahranu nekoga na čijem su slučaju radili. Ovo je bio izuzetak.
(Politika)
