Odluka prema kojoj su dva kontroverzna biznismena Drašković i Vukotić, kao i nekadašnji pripadnik Državne bezbednosti Spasić, osuđeni za ubistvo Hadrija prvostepena je presuda, na koju se mogu žaliti. Presuda bi po žalbi mogla da bude ukinuta, preinačena ili potvrđena, a izvršenje može da se traži po pravosnažnosti osuđujuće presude.
Međutim, Ustav Srbije zabranjuje izručenje sopstvenih državljana zemljama sa kojima nemamo bilateralni ugovor koji bi to dozvolio.
Ministarka pravde Nela Kuburović juče je potvrdila da Belgija za sada nije poslala zamolnicu za njihovo izručenje, napominjući da, sve i da takva zamolnica stigne, Srbija i Belgija nemaju ugovor o međusobnom izručenju državljana, tako da bi Belgija zapravo mogla da traži samo izvršenje pravosnažne sudske odluke.
U slučaju da presuda bude ukinuta po žalbi i naloženo novo suđenje, Srbija bi mogla da traži da se suđenje ponovi u našoj zemlji, a tu opciju tražiće, kako je najavio, i Vukotićev branilac Zdenko Tomanović.
On je pre dva dana saopštio da će zatražiti od srpskog Ministarstva pravde da se založi da Belgija ustupi Srbiji to suđenje, tvrdeći da postoji niz nepravilnosti u procesu koji je vođen u Belgiji. Tomanović je podsetio da je Vukotić zbog sumnje da je učestvovao u ubistvu Hadrija proveo u pritvoru u Briselu tri i po godine dokazujući nezakonitost i neverodostojnost dokaza protiv njega, nakon čega je 2009. godine pušten na slobodu.Tada je zapravo iz Belgije izručen Srbiji radi suđenja za ubistvo Duška Boškovića u Pržnju 1997. godine, za koje suđenje još traje pred Višim sudom u Novom Sadu, a nastavlja se 26. januara 2017. godine.
Nakon vesti o presudi briselskog krivičnog suda, okrivljeni i njihovi branioci medijima su izjavili da nikada nisu pozivani na to suđenje, da nema zakonskih dokaza na osnovu kojih bi bili pozvani na odgovornost, kao i da nemaju veze sa tim ubistvom.
Drašković i Spasić su na slobodi u Srbiji, dok je Vukotić u kućnom pritvoru zbog postupka koji se protiv njega vodi u Višem sudu u Novom Sadu.
Hadri je ubijen 25. februara 1990. godine u svom automobilu, hicima iz drugog vozila, prilikom zaustavljnja na semaforu u briselskoj optini Saint-Gilles. Sud je zaključio da je u pitanju političko ubistvo koje su organizovale obaveštajne službe bivše Jugoslavije, uz logističku podrku "beogradskog podzemlja". Zbog toga je Spasić, kao bivši šef specijalnog tima Slube državne bezbednosti, osuđen kao naručilac ubistva Hadrija, a Drašković i Vukotić kao izvršioci.
KRIK je prethodnih dana pisao da Spasić ne radi u slubi od 1993. godine, međutim, pozivajući se na podatke iz istrage belgijskog pravosuđa KRIK tvrdi da je Spasić posredstvom policijskog inspektora (ubijenog 1996. godine u Beogradu) Miroslava Bižića došao u kontakt sa grupom beogradskih kriminalaca i poslao ih u Beligiju da obave likvidaciju.Prema navodima KRIK-a, likvidaciju je najpre planirano da obave pokojni Jusuf Bulić i Kristijan Golubović, ali u tome nisu uspeli, pa su angažovani Vukotić i Draković.
Bilić je ubijen 1996. godine u Beogradu, ali to ubistvo nikada nije rečeno.Spasić je ranije rekao da nije dobio poziv belgijskog suda za suđenje, kao i da su ga belgijski istraitelji pre sedam-osam godina sasluali povodom ubistva Hadrija. Nekoliko dana kasnije je, kako je naveo, usmeno obaveten da nemaju dokaze protiv njega, te da smatra da je suđenje pokrenuto po privatnoj tužbi Hadrijeve porodice.
Spasić je takođe potvrdio da je služba proveravala Hadrija, jer je bio aktivan član terorističke albanske emigracije, a svoje terorističke aktivnosti je maskirao kroz organizaciju za ljudska prava.
"Novac koji su albanski emigranti prikupljali u dobrotvorne svrhe on je koristio za kupovinu oruja koje je slao na Kosovo. Tim novcem je ubijeno preko 20 policajaca na Kosovu", ispričao je Spasić 7. novembra . U vreme kada je izreetan usred dana u Briselu iz automobila u pokretu, Enver Hadri je bio predsednik Komiteta za zatitu ljudskih prava Albanaca.
Što se tiče Vukotića, njemu su pred novosadskim Višim sudom u toku suđenja za pokušaj ubistva Milorada Lužaića u petrovaradinskoj kladionici "Pin bet" u septembru 2014. godine, kao i suđenje za ubistvo Duška Boškovića u Pržnju 2017. godine, potvrdila je danas Tanjugu portprol tog suda Ivana Karapandžić.
Ona je napomenula da je Vukotić i dalje u kućnom pritvoru.Vukotić je, inače, zbog sumnje da je izvršio ubistvo Hadrija, bio 2006. godine uhapšen u Španiji po poternici Belgije, a potom je izručen Briselu.Nakon tri i po godine pritvora Belgija ga je izručila Srbiji 2009. radi ponavljanja suđenja za ubistvo Duška Boškovića u Pržnu 1997.
Srbija je 2011. odbila molbu Crne Gore za izručenje Vukotića radi izdržavanja kazne od 20 godina zatvora za ubistvo Boškovića, na koju je pravosnažno bio osuđen u toj zemlji, jer je Belgija dozvolila izručenje uz uslov da mu se suđenje ponovi samo u Srbiji.
Pošto ima prebivalište u Novom Sadu, novosadski sud je određen kao nadležan za ponavljanje postupka.Andija Drašković je prošle godine u julu bio uhapšen u Splitu po poternici Belgije zbog ubistva Hardija.
On je, međutim, nakon puštanja na slobodu uz jemstvo od 100.000 evra do odluke o izručenju, a po savetu advokata, pobegao iz Splita da ne bi bio izručen Belgiji, jer bi mu u belgijskom pritvoru, kako su naveli njegovi advokati, bio ugrožen život.
Drašković je najpre potpisao saglasnost da bude izručen Belgiji, ali je, dok je u Splitu čekao da stigne neophodna dokumentacija, njegov advokatski tim navodno došao do podataka da bi mu u belgijskom pritvoru bilo ugrožen život, s obzirom da je, kako su naveli, "porodica Envera Hadrija, u dosluhu sa nevladinom organizacijom Krik i jednim brojem novinara, pripremila medijsku hajku na Draškovića, kao uvertiru za njegovo nezakonito hapešnje, a zatim i njegovo izručenje Belgiji". Advokati su tada potvrdili da su predstavnici belgijskog pravosuđa saslušali Andriju Drakovića 2007. u Italiji povodom ubistva Hadrija.
Drašković je pre tri godine u Srbiji izdžao kaznu zatvora zbog ubistva Zorana Plećića u beogradskom restoranu Knez 2000. godine. Bio je osuđen na 10 godina zatvora, ali mu kazna bila smanjena za četvrtinu.
