BAČKO GRADIŠTE - Dragan je uvek verovao da je ispravno ono što radi. Ja ga u tome nikad nisam podržavao, niti opravdavao njegove postupke, a naročito ne strašne zločine koje je počinio. Volim ga kao brata, ali sam duboko uveren da treba da ispašta zbog onog što je uradio.Pročitao u KuriruOvim rečima započeo je za Kurir ispovest Nikola Bajić (30) iz Bačkog Gradišta, čiji je brat Dragan osuđen na 40 godina zatvora u Budimpešti zbog petostrukog ubistva.Mlađi brat najmonstruoznijeg ubice, kako ga opisuju, s ovih prostora pročitao je u jučerašnjem Kuriru šta je o zatvorskim danima, ubistvima, ali i detinjstvu govorio Dragan Bajić u intervjuu koji je iz zatvora dao mađarskoj televiziji. Mlađi Bajić priznaje da mu nije bilo lako dok je čitao bratovljeva svedočenja o zlodelima u Budimpešti.
- Zbog njegovih grehova ni ja nisam bio na dobrom glasu. Čim bi se čulo da sam mlađi brat Dragana Bajića, prema meni bi svi pokazivali nepoverenje. Nikada nisu hteli da upoznaju Nikolu. Samo su hteli da vide ko je mlađi brat Dragana Bajića - kaže Nikola i naglašava da Dragana niko od najmilijih nije posetio u zatvoru.
- Majka je, da budem iskren, htela da ide u Mađarsku, ali ja to nisam odobravao. Srce joj je slomio. Nakon bekstva iz zrenjaninskog zatvora, četiri godine nismo znali ništa o njemu. Samo ja znam koliko je besanih noći provela. Još kad je stigla vest o njegovom hapšenju u Mađarskoj i da je harao u čepelskoj šumi i sa pomagačima pljačkao i ubijao ljude...
Pomislio sam da je bolje da su nam javili da je negde stradao nesrećnim slučajem. Imam želju da odem, da ga vidim i u lice mu kažem šta mislim o svemu. Napisali smo jedan drugom nekoliko pisama. Krivim ga i zato što se majci i meni nije nijednom javio kad je pobegao iz Srbije u Mađarsku. A mogao je - zaključuje Nikola.Odrastali smo u ljubaviNavode brata da je imao traumatično detinjstvo i da ih je majka zlostavljala, Milan je kratko demantovao.- Od majke sam i ja dobijao batine. Nas dvojicu i sestru je majka s ljubavlju podigla. Trudila se da nam ugodi, da ne osetimo ni delić onoga što je ona preživela. Tačno je da Dragan nikad nije plakao kad bi ga tukla. On je oduvek bio tvrdoglav - ukazuje Nikola.
Retko viđao brataNISU BILI BLISKIIz zrenjaninskog zatvora, u kom je radio u kuhinji, Dragan je pobegao tako što je razbio dvoja vrata. Bilo je to 1. januara 2007. godine.- I pre odlaska u zatvor, Dragana sam viđao u pauzama od po nekoliko meseci, dok policija ne bi zakucala na naša vrata i odvodila ga u zatvor. Možda je i dobro što je tako bilo. Ko zna, možda bih i ja bio sličan njemu. Meni nikad nije padalo na pamet da ugrožavam tuđe živote i žrtvujem svoju slobodu - kaže Nikola.
NAJVEĆI SRPSKI MONSTRUM: Ubijao bih opet! Nije loš osećaj!
