BEOGRAD - U poslednjih pet godina u Srbiji i Crnoj Gori na način karakterističan kriminalnim obračunima izvedena su 83 ubistva.
Pravosnažnom sudskom presudom rešeno je svega četiri, dok su u više od dve trećine slučajeva izvršioci i naručioci i dalje nepoznati, pokazuju podaci baze ubistava „Crna knjiga“ koju su objavili KRIK i Radio Slobodna Evropa (RSE).
Statistika je zabrinjavajuća i neophodno je da policija i tužilaštvo ozbiljnije pristupe rešavanju i prevenciji ubistava kako bi građani, čija je bezbednost neretko ugrožena, bili spokojniji, kažu sagovornici RSE i KRIK-a.
U proseku, na svake tri nedelje mafija likvidira nekog.
Kako pokazuju podaci iz „Crne knjige“, 56 ubistva izvršeno je na teritoriji Srbije, 27 u Crnoj Gori.
Podaci o uspesima države da razreši ova ubistva su poražavajući, piše Krik.
U potpunosti je, sa izrečenim presudama, rešeno tek četiri, dok je u 18 slučajeva suđenje u toku ili su osumnjičeni u pritvoru ili pod poternicom. U čak 61 slučaju istraga se vodi, ali počinioci i dalje nisu identifikovani.
Ovakva statistika je vrlo zabrinjavajuća za profesora novosadskog Fakulteta za pravne i poslovne studije Zdravka Skakavca. Baza pokazuje da broj ubistava kontinuirano raste od 2012, kaže on, istrage sporo napreduju, a procenat rešenih slučajeva je veoma mali.
„Očigledno je da su sva ta ubistva veoma dobro isplanirana, koordinirana, preduzimaju se aktivnosti od strane vođa kriminalnih klanova da se napravi što manje grešaka. Angažovane su uglavnom plaćene ubice i to su uglavnom osobe sa ovih prostora.“ Dobro isplanirana ubistva nisu jedini razlog zbog koga je broj rešenih slučajeva izuzetno nizak, smatra Skakavac, jer je očigledna i neefikasnost tužilaštva koje vodi istragu.
Kriminolog Dobrivoje Radovanović izričit je da broj nerešenih slučajeva jasno ukazuje na povezanost između kriminalnih krugova i državnih struktura.
„Razlog zbog čega u većini slučajeva ubice nisu otkrivene je povezanost između struktura policije, tužilaštva i bezbednosnih organa sa organizovanim kriminalom“, kaže Radovanović.
„Broj ubistava jednim delom je uzrokovan time što su pripadnici kriminalnih grupa van kontrole, država ne uspeva da kontroliše njihovo kretanje, ponašanje, namere… Ali u nekim slučajevima nemoć države je namerna. Stalno podvlačim da je organizovani kriminal vrlo moćan, vrlo dobro utkan u institucije države i nešto što izgleda teško za istraživanje, u stvari je – prećutkivanje.“
„Crna knjiga“ pokazuje da su ubistva najčešće vršena iz automatskog oružja i to u takozvanim „sačekušama“ – ubice su žrtvu čekale na određenom mestu. U deset odsto slučajeva pod automobil „mete“ postavljena je neka vrsta eksploziva – „auto-bomba“.
Način na koji su ubistva iz „Crne knjige“ izvedena, ali i drugi slučajevi koji se u njoj nisu našli – pokušaji ubistva, zastrašivanja, prebijanja… govore i o odsustvu brige za živote običnih građana, koji su se zatekli „u pogrešno vreme, na pogrešnom mestu“.
To „pogrešno mesto“, neretko je javno, a vreme, često takozvani „špic“ – kada većina građana ide ili se vraća sa posla.
Ovakvi postupci kriminalnih grupa utiču i na bezbednost građana, kaže Skakavac.
„To u javnosti izaziva strah, sumnju da se to može desiti bilo kada i bilo kome. Mora se reagovati blagovremeno, kako bi građani bili spokojni.“
Primena zakona kao prevencija
Advokat Božo Prelević, nekadašnji koministar policije, ističe da poslednjih deceniju i po građani Srbije slušaju kako će situacija biti bolja „kada se donese neki zakon“, a zaboravlja se da je suština u sprovođenju zakona.
„Ovde je u sprovođenju zakona najveći problem, a centralno pitanje je – ko je sudija, ko je tužilac, ko je inspektor, ko je načelnik policije… Tu imamo one koji su veoma kvalitetni, one koji su nezainteresovani, one koji su korumpirani, one koji su stranački dovedeni.“
Prelević zaključuje „tek ćemo mi ovde čuda da se nagledamo.“
„Ovde se mafija u poslednjih nekoliko godina ozbiljno etablira.“
Primenom zakona se broj ubistava može svesti na minimum, smatra i Skakavac.
„Ukoliko se ovoj pojavi ne stane na put, to će uzeti maha i posledice će biti mnogo drastičnije. To mora da se saseče u korenu.“
(Kurir.rs/Krik/Foto Dragan Kadić/Saša Urošev/MUP Srbije)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR TV VESTI UŽIVO: Ko će odgovarati zbog ‘Beograda na vodi’ ?
