Branimirovo telo pronašli su pripadnici specijalne ronilačke jedinice Žandarmerije nakon dva sata potrage, nedaleko od mesta gde je nesrećni mladić skočio u vodu.
Bio nam je sve
- Joj meni, kako ću bez njega. I dalje ga čekam da se pojavi. On mi je bio tu za sve, što god mi je trebalo da se pomogne i oko druge dece, kao najstariji brat - priča majka Jaroslava.
Branimirov otac Branimir, po kome je sin prvenac i dobio ime, govori nam da još nisu dobili nalaz obdukcije.
- Čuli smo priče da mu je navodno, kad je skočio u vodu, pukla kičma jer je udario u kamen pod vodom. Niko nam nije ništa pomogao u vezi sa sahranom, morali smo da pozajmimo. Mnogo nam je pomagao u kući, hranio stoku, sada je svima teško, ne znamo kako ćemo bez njega. Školovao se za automehaničara i za nekoliko dana je trebalo da krene u treću godinu. Radovao se što će završiti trogodišnju srednju školu i planirao kako će se zaposliti i nama pomoći - kaže očajni otac i dodaje:
Još šestoro dece
- Nemam stalno zaposlenje, često je i on išao sa mnom, kao i tog dana. Prvo je bio na čišćenju pasulja, a onda je sakupljao drva. Sve što bi zaradio davao je kako bismo mogli ostalu decu da prehranimo. Pored njega imamo još šestoro dece, od kojih najmlađe ima devet meseci - kaže otac Branimir.
Kurir / S. S.
Foto: Privatna arhiva, S.S.
