Najnovije vesti

GIŠKA JE OD SADA SVETI ĐORĐE: Saborac o telu komandanta Garde: Imao je rupe umesto očiju, ali je kompletna fizionimija sačuvana!
Foto: Privatna Arhiva

ČUDO NEVIĐENO

GIŠKA JE OD SADA SVETI ĐORĐE: Saborac o telu komandanta Garde: Imao je rupe umesto očiju, ali je kompletna fizionimija sačuvana!

Crna Hronika

Giška je u petak, kada je sanduk iskopan, bio isti onakav kakvog smo ga u septembru 1991. zatekli na krevetu pored majke Milene, kaže Miško Janković

BEOGRAD - Kada su otkopali sanduk, Giška je bio isti onakav kakvog smo ga u septembru 1991. zatekli na krevetu pored kog je bila njegova majka Milena.

Imao je rupe umesto očiju, ali kompletna fizionimija je sačuvana. Njegov oblik lica, čelo isto... Božje čudo! Giška će posle ovoga za mene i ostale saborce biti Sveti Đorđe!

Ovim rečima za Kurir počinje ispovest Milan Miško Janković, komandant Ravnogorskog odreda Srpske garde, prijatelj i saborac Đorđa Božovića. Naš sagovornik je neposredno pre sahrane u Crnoj Gori video netaknuto Giškino telo, o čemu je Kurir prvi pisao.

foto: Nebojša Mandić

Sav sam se naježio

- Slavica, Giškina sestra, u petak mi je odmah poslala poruku da je njegovo telo netaknuto. Odmah sam javio našim saborcima i oni su jednako bili iznenađeni. Uverio sam se u to u Crnoj Gori, na groblju Martinika, jer nisam mogao da prisustvujem ekshumaciji. Usledio je šok. Sav sam se bio naježio. Nisam mogao da zaspim posle sahrane u subotu uveče. Bila je takva da je teško mogu opisati, ono je trebalo doživeti i videti. Takvo poštovanje... Najvažnije je da je ispunjena poslednja Giškina želja da počiva na tom groblju - priča Giškin prijatelj za Kurir.

Janković se sa setom priseća prijateljstva sa Đorđem Božovićem, sa kojim je delio dobro i zlo.

- Za mene je Đorđe bio čovek u pravom smislu te reči, jer boljeg i harizmatičnijeg od njega nisam sreo. Bio je pravedan, pošten, sušta dobrota... I kad je bio ljut, bio je pravičan. Njegovo netruležno telo mi je potvrda i opovrgavanje pojedinaca koji nisu bili na ratištu sa nama, a pričali su svašta, svakakve gluposti. Ovo će svako tumačiti različito, ali ko veruje, ovo je za njega božje čudo - rekao nam je Janković.

Zajedno se borili

On objašnjava da je kobnog 15. septembra 1991, kada je Giška poginuo, takođe bio na ratištu u Gospiću.

- U tom trenutku nismo bili na istom položaju. Za njegovu pogibiju sam čuo kasnije, pa u tom trenutku nisam video njegovo telo. Potom sam otputovao za Beograd i otišao u Giškinu kuću da izjavim saučešće. Ležao je u krevetu, na grudima mu je bio krst, a pored njega je plakala majka Milena. Takvog kakvog sam ga zapamtio, video sam ga i 26 godina kasnije, njegovo telo bilo je netaknuto, kao i taj krst - priča naš sagovornik, koji je ostao nepokretan kada ga je na ratištu pogodio dumdum metak.

foto: Jelena Rafailović

Giškina omiljena pesma

BRANO ZAPLAKAO DOK JE GUSLAR PEVAO

Premeštaj Giškinog tela u porodičnu grobnicu obavljen je u subotu u selu Kuči u Crnoj Gori, a sahrani su prisustvovale brojne poznate ličnosti iz Srbije i Crne Gore, koje su došle da odaju počast ubijenom Božoviću.

- Brana Mićunović je ispao jedan i jedini prijatelj, koji je bio i ostao brat do kraja. Giškin kovčeg su nosili najmlađi gardista iz Milanovca i Marko Matić, sin Branislava Matića Belog. Posle sahrane, organizovan je ručak u jednom restoranu na kome je guslar pevao Giškinu pesmu. Svi su pevali poslednju strofu, sa njima i Brana. Svima su nam suze krenule koliko je sve bilo dirljivo - kaže Milan Janković.

foto: Jelena Rafailović

Kurir / Jelena Rafailović

Foto: Vijesti, Nebojša Mandić, Jelena Rafailović, Privatna arhiva

 POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

VESTI KURIR TV UŽIVO! Saslušani studenti u Prekšajnom sudu!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...