Svojim očima sam video da je istrulio drveni sanduk, da je istrulio i limeni sanduk u kome je bio, da mu je telo bilo u vodi u grobnici i da je satrulila samo tkanina. Ono što nije istrulilo su on i drveni krst na njegovim grudima, s kojim je bio sahranjen i koji sija kao da je od zlata.
Ovako je za Kurir pričao protojerej Velibor Džomić, koji je držao opelo na sahrani nekadašnjeg komandanta Srpske garde Đorđe Božović Giške, čije telo ni posle 26 godina od kada je poginuo na ratištu u Gospiću nije istrulilo, kao i sahrani njegovih roditelja Gavre i Milene.
Posmrtni ostaci troje Božovića ispraćeni su u selu Kuče na groblju Martinika, u porodičnoj grobnici u selu Bezjovo kod Podgorice, gde je Giškin otac Gavra 1953. podigao grobnicu. Sahrani je tada prisustvovao veliki broj rođaka, saboraca i prijatelja, a među njima su bili biznismen Branislav Brano Mićunović, njegov brat Božidar Mićunović, biznismen Sava Džigi Grbović, fudbalski menadžer i nekadašnji pukovnik „crvenih beretki“ Radojica Rajo Božović, fudbalska legenda Dušan Savić sa suprugom Marinom Rajević Savić, Zvezdan Terzić, direktor FK Crvena zvezda...
Poruka svima nama
Protojerej Džomić video je i dodirnuo Giškino telo i on je objasnio da nije nepoznato, ali jeste retkost da se nađu netruležni zemni ostaci i da je reč o božjem znamenju. On dodaje da je očevidno da je Giška bio pod božjom vrstom tretmana i da je ovaj slučaj neki znak nama svima u ovom vremenu.
- Nije nepoznato da je Giška bio grešnik i da je imao buran život, ali je mnogima nepoznato da je bio i veliki pokajnik. Da je pod Ostrogom ispovedao svoje grehe kod pokojnog arhimandrita Lazara, igumana ostroškog, i da je stalno govorio da mu Gospod bude milostiv kao onom pokajanom razbojniku na Golgoti, koji je viseći na krstu pored Hrista rekao: „Seti me se, Gospode, u carstvu svome“ - objasnio je protojerej pre nekoliko godina za Kurir i dodao da je u Giškinoj porodici sačuvano Sveto pismo koje se skoro poderalo od čitanja i na čijim je marginama zapisivao svoja razmišljanja o božjoj reči.
Hvala bratu Brani
Slavica Božović, Giškina sestra, objasnila je zašto je Giška prenet u Crnu Goru 26 godina od pogibije.
- Pričao je da mu je srce ostalo na groblju Martinika kada se prvi put popeo ovde i video spomenik. Pošto je ta grobnica već bila puna, Đorđe je odlučio sagradimo drugu do nje, da prenese oca i da i on bude tu sahranjen. Govorio je da je zaljubljen u to groblje - kazala je Slavica Božović.
Ona je zahvalila brojnim rođacima i gardistima, kao i Đorđevom bratu Branu Mićunoviću, što je pomogao da se Giškina želja ispuni i što se „bezbroj puta prema njihovoj porodici poneo kao da je Đorđe živ“. Od kapele do grobnice kovčeg u kome su Giškini posmrtni ostaci, pored njegovih prijatelja, nosio je i Marko Matić, sin Branislava Matića Belog. Zvezdan Terzić rekao je za Kurir da ne želi da komentariše sahranu, dok se Dušan Savić i njegova supruga Marina nisu javljali.
Beseda sveštenika
IZAŠAO DA GA OGREJE SUNCE
- I čulo se to već na sve četiri strane sveta, nema potrebe da vam govorim ono što vi već svi znate, a što se dogodilo kada je taj svešteni, mučenički grob otvoren, da je brat Đorđe izašao ponovo da ga ogreje sunce - celokup. To je jedno od božjih znamenja u ovom vremenu. Nećemo mi suditi, ali samo govorimo ono što smo videli svojim očima i ono što smo dodirnuli svojim rukama, a dodirnuli smo život, a ne smrt - rekao je protojerej Džomić.
Kurir.rs/J.R.
NE PROPUSTITE
