Rođen je 27. aprila 1971. kao prvenac oca Dušana i majke Vladanke. U osnovnoj školi je bio odličan đak, a kad mu je bilo samo 12 jedva je preživeo. Samo pet godina kasnije skoro da je ostao slep jer je blic aparata okinuo direktno u oko.
Firmirana trenerka, patike i "zlatna kajla" oko vrata, tako je i nađen u apartmanu broj 331 elitnog novobeogradskog hotela... Smrt klinca iz beogradskog naselja Jerković dogodila se 28. oktobra 1992, a telo je nađeno
sledećeg dana... Ležao je na stomaku, a na ogledalu je bila krvlju ispisana poruka: "Broj 1".
Njegov otac Dušan više puta je rekao da bi želeo da zna ko mu je ubio sina, ali i da je nebrojeno puta pokušavao da ga odvrati od života koji je vodio. Jedini odgovor koji je dobio bio je: “Bolje da živim jedan dan kao čovek, nego ceo život kao bednik. Pusti me, ovo je moj život”.
Živeo je brzo, hteo sve i odmah... Ubijen je u 21. godini, a o njemu se i dan-danas raspredaju razne priče. Jedne noći u prepunom hotelu Jugoslavija, naočigled gostiju s ruku jednog gosta uzeo je skupocen sat i ključeve džipa...
Gost, kog nije ni poznavao, bio je zet Radeta Ćaldovića Ćente... To je najverovatnije, raspredalo se po beogradskom asfaltu, bio početak njegovog kraja...
Da je živ, Aleksandar Knežević Knele, najpoznatiji predstavnik dizelaške generacije devedesetih, danas bi napunio 47. godina.
(Kurir.rs/Legende devedesetih/Foto: Youtube Printscreen)
NE PROPUSTITE
