Profesor psihologije kriminala i nekadašnji direktor Instituta za kriminološka istraživanja objašnjava zbog čega na srpskim ulicama ima sve više kriminalnih obračuna, da li su ugroženi i nevini građani, koja je uloga narko-kriminala i kako država može da se zaštiti od ove pošasti.
Zašto imamo ovoliko kriminalnih obračuna u poslednje vreme? - Narko-kriminal po prirodi stvari emituje veliku količinu nasilja zbog prevlasti zbog teritorije, novca, prevara, neplaćanja usluga, a svi se ti obračuni završavaju terorom. To je jedan od načina na koji ovaj kriminal radi - nasilje je njegov metod postojanja, rada, gde god da se on pojavi, u samoj prirodi svojoj nosi nasilje. Drugi razlog obračuna je supkultura šunda koja je nastala devedesetih, a koja takođe emituje nasilje. Istraživanja pokazuju da je evidentna korelacija između visoke kulture i manjka nasilja. Ako u društvu ima šunda, onda je normalan skok obračuna, to ne mora biti povezano s narko-kriminalom, ali delimično jeste.
Zbog čega su se obračuni preselili van Beograda? - Prirodno je da u velikim gradovima postoji najveći broj ubistava, naročito ako su posledica organizovanog kriminala. Statistički, 50 do 60 procenata ubistava nosi Beograd, pa ga slede Niš i Novi Sad, dok ostalo odlazi na manja mesta. Ne mora uvek biti tako. Kriminal koristi nasilje gde god se nađe, a svaka grupa ima ogranke u manjim gradovima, naročito onim sa 30.000 do 100.000 ljudi. Manja mesta su retko u opticaju kada je veliki posao u pitanju.
Zasad su ubice u obračunima bile precizne i nije bilo kolateralne štete, ali da li postoji opasnost i da neko nevin strada? - Nasilje koje primenjuje narko-kriminal karekteriše brutalnost, bezobzirnost i ne biranje mesta kada, kako i gde pucati. Oni koriste automatsko oružje, automobile, a u poslednje vreme sve češće i motore u pokretu. Često se puca na žrtvu i ako je ona u automobili sa saputnicima. Brutalnost nasilja uvek ili skoro uvek proizvodi kolateralne žrtve i može se očekivati da ćemo u budućnosti, kako se ovaj posao širi na manje profesionalne ubice, imati veći broj ljudi koji nehotično stradaju.
Na koji način i kojim mehanizmom država može da se zaštiti? - To će biti veoma teško jer svaka država koja dozvoli razvoj organizovanog kriminala, a mi smo to dozvolili devedesetih i učestvovali tada u tome, mora biti svesna toga i snositi posledice nasilja koje on nosi. On se više nikada ne može eliminisati. Može da ga stavi pod kontrolu da ne uđe u institucije, ali je kod nas već, nažalost, prodro. Država može da se zaštiti nezavisnim sudstvom koje će funkcionisati bez selekcije i pristrasnosti.
Da li u našoj zemlji postoje organizovane kriminalne grupe koje se ne bave narko-biznisom? - Postoje jer kriminal ima mnogo oblika. Jedan od najunosnijih je narko-kriminal, ali iza toga postoji i organizovana trgovina ljudima, prostitucija, prošnja, trgovina organima... Šta god pipnete, to može postati organizovani kriminal.
(Kurir.rs/J.Ivić/ Foto: Medija centar)
NE PROPUSTITE
