Vest da je predsednik Jugoslovenske štampe i direktor zagrebačkih Novosti Antun Toni Šlegel ubijen pred svojom kućom u Ulici prilaz pronela se u sekundi čitavim Zagrebom u večernjim satima 22. marta 1929.
Već u prvim minutima istrage, čitavoj jugoslovenskoj javnosti bilo je jasno da je u pitanju naručeni zločin, a da motive treba tražiti u Šlegelovim političkim i
ideološkim opredeljenjima, koja su većini njegovih sugrađana izrazito boli oči.
Beogradski dnevnik Vreme izvestio je tada da je Šlegel u Zagrebu imao mnogo neprijatelja, kao i da je svakodnevno dobijao pretnje ubistvom, jer je "produžena ruka kralja Aleksandra". Koliko je čitava situacija bila ozbiljna, potvrđuje i podatak da ga najbliži saradnici i prijatelji nikada nisu puštali samog u šetnju Zagrebom, verovatno predosećajući da se zlo sprema.
Kobnog dana, Šlegel je, kao i obično, bio na svom radnom mestu u Jugoslovenskoj štampi, odakle je potom otišao u obilazak redakcije i štamparije Novosti, čiji je bio direktor. U kasnim popodnevnim satima zaustavio je taksi i uputio se kući. U trenutku kada je izašao iz auta i posegao za ključem od kapije svoje kuće, dvojica muškaraca su mu prišla s leđa. Odjeknula su dva pucnja, a Šlegel je stigao samo da izusti: "Ubiše me" i potom padne na pločnik. Pucnji su uzbunili i taksistu koji je dovezao Šlegela i koji se baš u tom trenutku spremao da produži dalje. Munjevito je izleteo iz kola i zgrabio ubicu, ali se iznenada pojavio saučesnik koji je uspeo da ga odgurne i udari.
Atentatori su se dali u beg, a taksista je seo za volan i počeo da ih juri po Zagrebu. Usput je uzbunio još jednog kolegu, koji je krenuo za njim u jurnjavu. Nažalost, zločinci su uspeli da im umaknu.
Istovremeno, Šlegelove komšije su istrčale na ulicu, ali nesrećnom čoveku nije bilo spasa. Ubrzo je otpočeo uviđaj kome su prisustvovali svi čelnici zagrebačke policije. Niko od svedoka, uključujući i dvojicu taksista, nije uspeo da vidi lice ubice i njegovog saučesnika, ali su svi donekle dali ujednačen opis opšteg izgleda. Otpočela je istraga, a policija i javnost su ostali složni da je Šlegel ubijen zbog uređivačke politike svojih medija, koji su otvoreno propagirali ideju jugoslovenstva i ujedinjene kraljevine.
Na meti istražitelja našla se odmah opoziciona redakcija Hrvata, koja je sa Novostima svakodnevno vodila oštru političku polemiku. Građani su pozvani da otkriju bilo koji detalj u vezi sa zločinom, a onom ko najviše pomogne u identifikaciji i hapšenju obećana je novčana nagrada. Klupko je ubrzo počelo da se odmotava i policija je uspela da rasvetli zločin.
Dvojica optuženih Obešeni u centru grada
Zagrebačke vlasti identifikovale su kao ubicu i saučesnika dvadesetogodišnjake Marka Hranilovića i Matiju Soldina, pripadnike hrvatskog pokreta Pravaška radnička mladež. U pitanju je bio nacionalistički pokret koji se protivio ideji jugoslovenstva i koji je u to vreme već bio povezan s ustaškom emigracijom. Optuženi su izvedeni pred sud, gde ih je zastupao tadašnji poznati zagrebački advokat i katolički aktivista Ivo Protulipac. Osuđeni su na smrt vešanjem, a potom obešeni u Petrinjskoj ulici u centru Zagreba 25. septembra 1931.
(Kurir.rs/ Ivan Milićević/ Foto: privatna arhiva)
NE PROPUSTITE
