Jeziva monstruozna smrt devojke iz Jagodine uzburkala je javnost te 1996. godine.
Zločin, nezamisliv po svojoj svireposti, dogodio se 2. jula te godine u ataru ćuprijske i jagodinske opštine. Tužilac je ustanovio da je prvo nasilništvo nad autostoperkom Jelenom Đordević počinjeno oko 22 časa, u ataru sela Mijatovac kod Ćuprije, nedaleko od autoputa. Na tom mestu, kako je navedeno u optužnici, Mlađa Milovanovic silovao je autostoperku, koju je primio u kola na izlazu iz Jagodine.
Pretnjom i pištoljem naterao je devojku da se skine gola, a zatim je zločinački obljubio na prednjem sedištu „zastave 101“. Potom je nagu uvezao pojasom za sedište i odvezao poljskim putem do groblja sela Končareva. Tu ju je izvukao iz automobila i besomučno, po glavi, 22 puta udario drškom pištolja „CZ M 88“ kalibra 9 mm.
Kada je devojka pala na zemlju, ošamućena od povreda, zločinac je izvadio iz gepeka plastičnu bocu od 2,5 litra benzina, polio je po telu i zapalio upaljačem. U nastalom plamenu odjeknuo je pucanj, jer je benzinom bio poliven i jedan od metaka, koji ubica nije podigao sa zemlje kad mu se šaržer prosuo. Verujući da je uništio žrtvu, monstrum je pobegao sa mesta zločina.
Đorđevićeva je nekako uspela, valjajući se po zemlji, da ugasi vatru na sebi, i stigne do autoputa, dozivajuci pomoć. Prošla su mnoga vozila pre no što je naišla patrola saobraćajne milicije i prebacila je na Odeljenje za opekotine Zdravstvenog centra u Ćupriji.
Lekari su se uzalud borili za njen život. Preminula je posle osam dana mučenickog ispaštanja.
Pre podizanja optužnice istražni sudija Okružnog suda u Jagodini Ivan Miloševic saslušao je 19 svedoka iz Jagodine, Ćuprije, Paraćina, Svilajnca, Kragujevca i Beograda. Mlađu Milovanovića teretili su iskazi saslušanih svedoka i dokazi materijalne prirode.
Advokat Dušan Mašic pozvao je kao svedoke osoblje Odeljenja za opekotine u Ćupriji. Tako se na suđenju čulo da niko od njih nije video fotografiju koju je inspektor pokazao Jeleni Đordević dok je ležala u bolesničkoj postelji. Čuli su jedino njene reči:
„To je on! To je on!“.
Inspektor im je tek u hodniku pokazao fotografiju Mlađe Milovanovića i rekao da ga je devojka prepoznala.
Optuženi je rekao da pokojnu Jelenu nikada nije video u životu i optužio policajce da su ga u pritvoru „lomili i fizički i psihički“.
- Nikada nisam ni video ni upoznao Jelenu Đordević - bile su poslednje reči odbrane Mlade Milovanovica na završnom sudenju u Okružnom sudu u Jagodini.
- Žao mi je što je tragicno završila svoj život. Žao mi je i njenih roditelja. Na Pravnom fakultetu sam iz kriminalistike dobio čistu devetku. Da sam počinio taj zločin, znao bih kako da sakrijem dokaze. Niko me nikada ne bi otkrio. Uveravam vas da sam nevin. Iako skoro sedam meseci ležim u zatvoru, nisam nervno popustio. Ne osećam se krivim. Osuditi nevinog čoveka je najveći zločin na svetu…- kazao je on.
Na dan svetog Jovana Krstitelja 1997, Sudsko veće Okružnog suda u Jagodini izreklo je Milovanoviću smrtnu kaznu. Od zločina do presude proteklo je 202 dana. Za silovanje Jelene Đordević, Milovanović je dobio tri godine robije, a za njenu smrt - smrtnu kaznu.
Ova kazna je kasnije preinačena na 40 godina robije.
Pogledajte i rekonstrukciju ovog monstruoznog zločina u emisiji Dosije
(Kurir.rs / Svedok)
