Od ubistva Đorđa Božovića Giške, jednog od osnivača Srpske garde prošlo je 28 godina. I danas stoji dilema da li je na ratištu u Hrvatskoj stradao od ruke domaćih političkih protivnika ili neprijateljskog metka sa hrvatske strane.
Giška je snajperskim hicem pogođen u srce 15. septembra 1991, nedaleko od Gospića.
Najodaniji Božovićevi prijatelji svaku godišnjicu koriste da se podsete da nikada nije prestala sumnja o izdajničkom metku. Kako kažu, Giška je znao da Državna bezbednost hoće da ga ubije na ulici, a po rečima njegove sestre Slavice, svesno je otišao da pogine na ratištu za Srpstvo.
–Ubila ga je bratska ruka – rekao je kraj Giškinog groba i biste njegov kum Rista Mrdak na jednoj od godišnjica njegove smrti.
– Izdajnički metak ga je stigao dok je za slobodu svoga naroda poturio svoju glavu.
Jedan od najbližih prijatelja i komandanata Srpske garde Miško Janković, koji je u kolicima otkada je ranjen na ratištu, sa mladim gardistima jednom prilikom odao je počast prijatelju. Komandovao im je da stanu u stroj, a potom tri puta uzviknuo: „Bog čuva Srbiju!“ Oni su otpozdravili: „Živela Srbija!“
– Mislim da je Belom, Giški i svima nama sa Voždovca smrtna presuda donesena 9. marta 1991, kada je Giška sa probuđenom srpskom mladeži u Beogradu srušio komunizam – posle 25 godina – rekao je za „Novosti“ Jovica Otašević, jedan od osnivača Srpske garde.
– Tada je Milošević rekao onu čuvenu rečenicu: „Tu srpsku Spartu treba uništiti!“ On je stvorio naše dželate i njihove talambaše koji su u Skupštini Srbije 2. avgusta sve nas nazvali kriminalcima i da nas kao takve treba sve pobiti.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
