Na njega i još tri druga pucano je iz automatskog oružja 5. juna 2004. godine oko 2.30 ujutru. Njegovom ubici Albertu Krasnićiju, presudio je otac Skender i to prošle godine na Savindan.
Naime, kosovski Albanac Albert Krasnići, koji je ubio Dimitrija, skončao je kada je u njega pucao rođeni otac Skender Krasnići, bivši borac OVK, a sada poznati biznismen, što je bio i njegov sin.
Albert se malo pre smrti razveo i iz tog braka ima ćerku.
Da podsetimo, Dimitrije Popović je sa drugarima stajao tog kobnog 5. juna 2004. ispred kioska u centru Gračanice, kada se u blizini zaustavilo vozilo marke "audi", kosovskih tablica, iz koga je jedno lice izašlo i otvorilo vatru. Porodica ubijenog Dimitrija nikad nije uspela da se izbori sa gubitkom deteta.
NE PROPUSTITE
- Kada je stradao, bilo je 2.15. Ja se svake noći u to vreme budim i sve mislim da mi zvoni na vrata... Često odem pa otvorim vrata, pa se vratim i kažem "ne, nije"... Tražim sličnosti u deci koja prolaze, koja liče na njega... Sve je gore i teže. Ne samo pred godišnjicu. To traje 24 sata, to su godine tuge, bola, nespavanja, razmišljanja o svemu. Kako je moglo da se ubije jedno dete od 17 godina? Bio je primeran đak, primereno dete iz porodice. Samo zato što je Srbin. Dođu u sred Gračanice iz Prištine i pucaju, Aljbert Krasnići i Ljabinot Gaši. Pitala sam i KFOR koji je bio tu - kako je moglo to da se desi? Oni su došli sa ciljem da pucaju, to uopšte nije bilo slučajno - rekla je tada Dimitrijeva majka Jorgovanka Popović za Kossev.
Dimitrije je bio učenik četvrte godine Medicinske škole, a posebno je period matura težak za njegovu porodicu
- Nije dočekao maturu. 5. juna, svaka matura koja dođe, ja izađem i gledam onu decu. Radujem se, stala bih sa njiima u krug da ih podržim i kažem im bravo. Dimitrije je stalno pričao o toj maturi. Kazao mi je da neće slaviti 17 rođendan, već punoletstvo, a ni to nije dočekao - dodala je ona.
Sem Dimitrija, koji je odmah podlegao povredama zbog rikošetiranog metka koji ga je pogodio u glavu, niko nije povređen. Za ubistvo su uhapšena dva mladića albanske nacionalnosti - Ljabinot Gaši i Albert Krasnići, koji je osuđen najpre na šest i po godina zatvora, a potom na još tri.
- I da je doživotno osuđen, ja od toga nemam ništa. Ništa to nije. Izgubiti dete… a oni i dalje žive. Za mene nema suđenja, bolje da ih nisu ni osudili. Nisam zadovoljna i nikada neću biti zadovoljna - neutešna je majka.
Na dan pogibije, kako je ispričala, sin joj je rekao da su ga drugovi pozvali da to veče bude sa njima. Majka je, ipak, imala loš predosećaj.
- Ja sam se tako osećala loše, rekla sam mu: "Ne znam, Dimitrije, da li da ideš". Nije bio problematičan, nije nikada pravio probleme, pa da se bojim da ga pustim. Na kraju sam rekla: "Dobro, kako ti hoćeš..." Zvali su ga, došli kolima drugari pa ga pokupili, izašao je... Probudim se u 23.00 sata i pozovem ga, a on kaže: "Ne mogu da se vraćam sada sam po noći, kada celo društvo krene doći ću i ja sa njima". Pomislila sam "pa dobro ajde, bolje da dolazi s društvom..." Probudim se opet i da uzmem telefon, i kažem neću da ga zovem da mu dosađujem - ispričala je ona.
Nakon toga javili su joj najgore vesti koje jedna majka može da čuje.
Kurir.rs/infoelbasani.com
NE PROPUSTITE
