Samo prva kap krvi najsurovije godine srpskog podzemlja bila je masakr u Interkontinentalu 15. januara 2000. godine. Toga dana, policajac Dobrosav Gavrić, pucač Zorana Uskokovića Skoleta, u holu elitnog hotela likvidirao je vođu srpske mafije Željka Ražnatovića Arkana i dva njegova prijatelja.
Nakon tog ubistva Beograd je potresla serija likvidacija koja je tada tumačena kao osveta za smrt komandanta SDG. Iako mnoga od tih ubistava do dan danas nisu rasvetljena, upućeni u kriminalni milje tih godina tvrde da iza njih stoji upravo zemunski klan.
Osim očiglednog motiva, koji se ogledao u borbi za prevlast u beogradskom podzemlju, na zemunce je ukazivao i specifičan način izvršenja ovih ubistava, specifičan "zemunski potpis" - pucano je rafalnim oružjem iz vozila u pokretu koje je obično imalo rotaciju ili, u nekim slučajevima, bilo policijsko.
Spisak su napravili Legija i Dušan Spasojević, a na njemu su se našli ljudi za koje su smatrali da su odgovorni za ubistvo u Interkontinentalu. Zapravo, Zemunci su krenuli da "čiste" Beograd od konkurencije.
Prvi u toj seriji bio je Mirko Tomić Bosanac koji je likvidiran kod Ušća iz vozila u pokretu.
Inače, Mirko Tomić Bosanac (30), iz Zemuna, čovek čije se ime na neki način vezivalo za smrt saveznog ministra odbrane Pavla Bulatovića i likvidaciju Željka Ražnatovića Arkana, i sam se našao na meti nepoznatih ubica 13. februara 2000. Na početku svoje karijere Tomić je uglavnom vozio važne ljude po gradu i uvek se snalazio da bude blizak onome ko je glavni,znao je da kocka i imao je uzora svog kuma Bozu Popa. Ubrzo je poceo jako puno da zaradjuje a prijatelji kazu da je vise sreće i znanja imao u kocki nego u krađama. On je važio za vođu “zemunskih momaka”, koji su u mnogim poslovima tesno sarađivali sa Surčincima, ali nikada nije dokazano da je učestvovao u smaknućima za koja su ga “prozivali”.
Mirko Tomić Bosanac (30), iz Zemuna, čovek čije se ime na neki način vezivalo za smrt saveznog ministra odbrane Pavla...
Tomić je ubijen po tada novom “receptu”, do tada ne viđenom u obračunima, ali mnogo puta korišćenom u kasnijim razračunavanjima. Vođa Zemunaca bio je u svom automobilu “golf”,koji se kretao novobeogradskim Bulevarom Nikole Tesle, iz pravca Zemuna. Bilo je oko 20.30 sati, kada mu se, iznenada, sa leve strane, lagano približavao nepoznati automobil. Pogledao je nakratko u retrovizor, i ne sluteći opasnost nastavio dalje da vozi.
U trenutku, kad su se dva automobila kretala uporedo, na vozilu u kojem je bio ubica, počeli su da se spuštaju prozori na zadnjem sedištu. Izvirila je zlokobna cev, a odmah zatim odjeknuo je i rafal. Smrtonosni hici probili su vrata i staklo “golfa” i pogodili Tomića u grudi. Iako smrtno ranjen Bosanac je nastavio da vozi, ali je ubrzo izgubio kontrolu i autom udario u banderu, nedaleko od nekadašnje zgrade CK.
Ubica i njegov saučesnik, koji je bio za volanom automobila, nastavili su mirno dalje, ka centru Beograda. Dosije o ovom zločinu, kao i mogući počinioci dobili su oznaku - NN. Utvrđeno je da ubica nije želeo ništa da prepusti slučaju. Na Tomića je ispaljeno oko 30 metaka iz automata. Očevidaca likvidacije nema, a nisu pronađene ni čaure. Ipak, nekoliko dana kasnije obelodanjen je i podatak da je policija u blizini mesta zločina, u žbunju, pronašla “kalašnjikov” iz kojeg je, kako su ustanovili veštaci, pucano na Tomića.
(Kurir.rs/Mediji / Puls asfalta)
NE PROPUSTITE
