Zagrebačko Opštinsko državno tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv Podgoričanina Marka Martinovića da je, koristeći falsifikovani pasoš na ime Milan Polimac, počinio krivično delo falsifikovanje isprave i krivično delo overavanje neistinitog sadržaja. 19. aprila podgorička policija je procesuirala nadležnom tužilaštvu šest osoba - M.R. (64), A.Š. (24), N.P. (29), L.G.L. (24), I.H. (29) i E.H. (28), zbog sumnje da su izvršili krivično delo falsifikovanje službene isprave.
Ovakvo delo je postalo praksa u velikom broju država bivše SFRJ.
- Kao što je slučaj hapšenja srpskih državljana u Republici Hrvatskoj. Falsifikovanja isprave u zajedničkoj saradnji između Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Hrvatske i Srbije i Tužilaštva za organizovani kriminal. Takođe, otkrivanje organizovane kriminalne grupe iz Kučeva u saradnji Ministrastva unutrašnjih poslova, bezbednosno-informativne agencije i Tužilaštva za organizovani kriminal - kaže prof. dr Ivana Bodrožić sa Kriminalističko-policijskog univerziteta.
Vođa kriminalnog klana iz Crne Gore kretao se se po zemljama regiona i Evropske unije, kretao pod lažnim imenom, prezimenom i datumom rođenja. U pasošu je pisalo da je rođen 6. februara 1979. u Orašju, u Bosni i Hercegovini. Dok je stvarni čovek sa istim imenom i prezimenom, rođen u nemačkom gradu Nirnbergu i on nikada nije vadio dokumenta BiH.
- Logičan je sled da organizovane kriminalne grupe teže da ostvare neka prava svojih članova radi postizanja i izvršenja nekih težih krivičnih dela, kao što je recimo nedozvoljeni prelazak granice, krijumčarenje ljudi, kao što je izbegavanje nekih odlaska, krivičnog progona, krivična dela prevare ili krađe identiteta - ističe prof. dr Ivana Bodrožić.
Brazilska policija je 2009. godine raspisala poternicu za čovekom sa hrvatskim pasošem, hrvatskim imenom i prezimenom, ali se ispostavilo da je to lažni identitet i sumnjalo se da je upravo Dejan Stojanović Keka, inače vođa Novobeogradskog klana, ta osoba. Policija Sao Paola je posle dve godine, tačnije 2013. poternicu povukla.
- Kada se lice nalazi na poternici, ne može pređe nijednu granicu sa svojim pasošem, jer će sistem da blinka i on će u tom momentu biti uhapšen i priveden - kaže advokat Ivan Ninić.
Tehnologija je sve više napredovala, ali i broj falsifikovanja dokumenata je pratio trend rasta. Kombinacijom različitih metoda zaštite, policija pokušava da ovoj vrsti zloupotrebe stane na put.
- Ja bih pored tehno-preventivnih mera istakla i značaj ove regionalne policijske saradnje, pa tek na kraju Krivično pravo sa zaprećenim kaznenim rasponcima - kaže prof. dr Ivana Bodrožić.
Za krivično delo falsifikovanje isprava predviđene su sankcije Krivičnim zakonikom.
- Tri meseca, do pet godina zatvora. Međutim, u praksi možemo naći na desetine odluka, gde se onaj koji je prekršio zakon, kažnjava na uslovnu kaznu - kaže advokat Ivan Ninić.
Postavlja se pitanje kako zaustaviti zloupotrebu dokumenata?
- Nešto što je već davno urađeno, to su biometrijski pasoši. Dakle, kroz otežanje procesa proizvodnje samog dokumenta donosno isprave iz prostog razloga što ni ničim ograničena represija u oblasti krivičnog prava nikad neće do te mere odvratiti potencijalnog učinioca nego nekim organizaciono-tehnološkim merama - prof. dr Ivana Bodrožić.
Tehnologija je napredovala, Krivični zakonik je jasno definisao sankcije za ovo krivično delo, ali ipak nema jasnih naznaka kada će falsifikovanje dokumenata biti iskorenjeno.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
