Uprava carina od početka godine zaplenila je oko 30 kilograma zlata, što je gotovo tri puta više nego protekle godine kada je kod putnika pronađeno 11,5 kilograma ovog plemenitog metala.
Poslednji u nizu uhvaćenih švercera jesu dvojica stranih državljana koje su na graničnom prelazu Gradina, na putu od Turske ka Nemačkoj, zaustavili carinici i policija. Pretresom njihovog vozila pronađeni su kanisteri i crevo za pretakanje goriva, a posebnom kamerom pregledan je rezervar u kom je pronađeno skoro 11 kilograma zlata i ako su oni muškarci tvrdili da nemaju ništa da prijave.
Prethodno je u švercu uhvaćen jedan mladi bračni par koji je preko graničnog prelaza Preševo pokušao da prenese skoro pola kilograma zlatnih ogrlica i narukvica sa dukatima Franc Jozef, kao i lančića i prstenja krijući ih u dečijim pelenama.
Iz Uprave carina kažu da su zlato pronalazili u gotovo svim oblicima: u prahu, listićima, polugama, pločicama, lomljeno ili pretopljeno, ali je ipak najviše bilo u obliku nakita.
Rekordna zaplena
- Zlato se najčešće krije u šupljinama vozila, ali i u torbicama, cipelama, vešu, dečjim igračkama, pelenama, jastucima. Carinici su zlatni nakit otkrivali u originalnim pakovanjima turskog čaja, naizgled neotvorenom tetrapaku sokova i mleka, gotovim jelima, šupljinama vešalica za garderobu, dok je na graničnom prelazu Gradina pre nekoliko godina zabeležen slučaj skrivanja zlatnog nakita i u teglama ajvara - kažu iz Carine.
Propisi usklađeni sa EU
Najčeši izgovor da nisu znali da mora da se prijavi
Među krijumčarima ima i stranih i naših državljana, mada prednjače strani, zbog toga što je Srbija tranzitna zemlja za mnoge putnike, koji su spremni da na najdomišljatiji načine prenesu drgocentosti preko granice.
- Mada su domaći propisi gotovo u potpunosti usaglašeni sa propisima EU, kao i sa pravnom regulativom zemalja regiona, odakle dolazi najveći broj tranzitnih putnika, najčešći izgovor svih koji se nađu u prekršaju je da nisu znali da je prilikom ulaska u našu zemlju potrebno prijaviti sve dragocenosti, izuzev ličnog nakita - kažu naši sagovornici:
- Pod ličnim nakitom se podrazumeva ono što putnik nosi na sebi, ili pak za potrebe datog putovanja, dok je kao i svuda u svetu, veće količine dragocenosti potrebno prijaviti.
Rekordna ovogodišnja zaplena zabeležena je 29. marta, kada je na kontrolnom punktu Merdare, sprečeno krijumčarenje 11,6 kilograma zlatnog nakita, koji je otkriven u specijalnom bunkeru u podu automobila, kao i ispod naslona za ruke između prednjih sedišta.
- Auto je pregledan mobilnim skenerom, kada su analizom slike uočene nepravilnosti na pomenutim mestima, a detaljnim pregledom je potvrđeno da skener ne greši, jer je iz specijalno pregrađenih šupljina u podu i ispod naslona za ruke izvađeno ukupno 11,6 kilograma zlatnog nakita - navode iz carine za Kurir:
- Vrednost ogrlica, lančića, narukvica, prstenja, privezaka od belog i žutog zlata, kao i 10 većih i manjih zlatnika "Franc Jozef" procenjena je na oko 374.000 evra, što u dinarskoj protivvrednosti iznosi oko 44 miliona dinara. Primetno je, ističu naši sagovornici, i sve više pokušaja krijumčarenja investicionog zlata proizvedenog u formatu zlatnih pločica koje ima zagarantovanu finoću 999,9.
- Svakako treba imati u vidu da su dragocenosti vrsta prenosivih sredstava plaćanja, te da se kao takvi, jednako kao i novac u gotovini, moraju prijaviti pri prelasku granice.
Savremena oprema
U Upravi carina naglašavaju da carinici prolaze kroz specijalističke obuke i kontinuirano stručno usavršavanje, te da su dobro obučeni za suzbijanje svih vidova krijumčarenja.
- Ne postoji mesto u prevoznom sredstvu ili na ljudskom telu, gde bi se nešto moglo sakriti, a da to već nije viđeno. Sem toga, poznato je i da srpska carina raspolaže i najsavremenijom opremom i tehnikom, koja, osim što bitno skraćuje vreme pregleda, dodatno destimuliše sve eventualne krijumčare - poručili su iz Uprave.
Sud donosi odluku
Postoji mogućnost trajnog gubitka zlata
Kako su poručili iz Carine za Kurir postoji mogućnost trajnog gubljenja zlatnog nakita, kao i vozila u kom je pokušan šverc.
- Neprijavljivanje većih količina nakita i drugih dragocenosti povlači sa sobom rizik njihovog privremenog ili trajnog oduzimanja. Istovremeno, rizikuje se i da prevozno sredstvo bude zadržano, ukoliko vrednost otkrivenih dragocenosti prelazi jednu trećinu vrednosti vozila u kome su krijumčarene. O sudbini privremeno zadržanog zlata, kao i svih drugih roba, odlučuje nadležni sud. Sve ono što pravosnažnom sudskom presudom bude trajno oduzeto, izlaže se javnoj prodaji, a na taj način ostvareni prihod uplaćuje se u budžet Republike Srbije - rečeno je.
Kurir.rs/Jovan Mladenović
NE PROPUSTITE
