Smail Tarić, Sanelin rođeni brat, 2008. godine je brutalno ubijen u Beogradu, i to tako što mu je odsečena glava, a ostatak tela zapaljen u Karađorđevom parku.
- Odrubljena glava pronađena je u crnoj plastičnoj kesi 22. avgusta 2008. na Bulevaru kralja Aleksandra posle anonimne dojave upućene beogradskim medijima, dok je policija sutradan u donjem delu Karađorđevog parka, prekoputa Veterinarskog fakulteta, pronašla i zapaljeno telo u žbunju - podseća izvor Kurira.
Za ovaj zločin osuđen je Velibor Bakić na 15 godina zatvora, dok je drugi optuženi, kome se sudilo, oslobođen optužbi.
Sanela Tarić kaže da nikada neće zaboraviti dan kad je saznala da joj je brat ubijen. Kaže da je tada bila dete i da zna da se bavio poslovima koji nisu legalni, ali da se nikada nije oporavila od gubitka brata.
- Toga dana izgubila sam nekoga u koga sam gledala sa obožavanjem i divljenjem, koga sam volela, koga ću zauvek voleti. Kada sam saznala za taj tragičan događaj, imala sam samo 10 godina - priseća se ona:
- Bila sam na spratu porodične kuće u Malom Zvorniku, sa bakom. Jele smo lubenicu. Jasno se sećam dedinih reči kada se popeo i šapnuo baki: "Izgleda da su ubili Smaju." Ne znam da li mi je teže i bolnije saznanje bilo što su ga ubili ili to što su ga zverski mučili pa ubili. Bila sam dete, ali znala sam da se bavio nečim što nije baš legalno, pričalo se po selu - kaže ona i dodaje da se seća da je policija stalno bila oko kuće, da je bila uplašena, naročito kad je saznala jezive detalje bratovljeve smrti.
- To je moj najveći gubitak. Teško je i sada kada pišem, obuzima me lavina emocija i samo jedno pitanje: "Zašto?" Mislim da je taj događaj donekle u meni izazvao da u potrazi za odgovorima krenem lošim putem. Naravno, odgovore nikada nisam dobila. Suze, tuga i bol koje su nanete našoj porodici nezamislive su, ne može se porediti ni sa čim, kao ni činjenica da će on zauvek živeti u našim srcima. Kako čovek da nastavi dalje kada izgubi voljenu osobu, kako može da pohvata deliće svog života, okrene novi list? - pita se sestra brutalno ubijenog i dodaje:
- Za mene, novi početak je bio veoma težak. I nakon toliko godina osećam se izgubljeno i prazno. Nedostaje mi brat, nedostaje mi dom. Nedostaju mi mir i tišina. Nedostaje mi porodica... - piše u pismu Kuriru Sanela Tarić.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
