Momci sa beogradskog asfalta koji su obeležili devedesete godine u Srbiji i danas su tema gradskih urbanih legendi ali i društvenih mreža.
Tako su se na stranici "Legende devedesetih" pojavljivale fotografije ovih likova i to u najopuštenijim, životnim situacijama koje su pokazale kako su izgledali stanovi u kojima su živeli, ljubimci koje su imali čak i prijatelje sa kojima su se družili.
Tako je osvanula slika čuvenog Aleksandra Kneževića Kneleta u krevetu. On je živeo brzo, bio je opasan momak i imao je 21 godinu kada je upucan. Knežević je likvidiran sa tri hica iz pištolja sa prigušivačem u apartmanu 331 hotela "Hajat". Tvorac čuvene dizel-generacije "žestokih momaka" ležao je na stomaku, a na ogledalu je krvlju bila ispisana poruka "broj 1". Ova poruka do danas nije dešifrovana.
Knele je jedna od najpoznatijih figura beogradskog asfalta s početka devedesetih godina. Iako je ubijen mlad Knele je za vreme svog kratkog života živeo onako kako su mnogi klinci tog doba sanjali, a o njegovim delima priča se i dan danas.
Međutim, upravo zahvaljujući takvom životu skončao je mlad, izrešetan i ostavljen na podu hotelske sobe beogradskog hotela "Hajat".
U jednoj čudnoj pozi uslikan je i čuveni Đorđe Božović Giška. Na Fejsbuku je isplivala i fotografije Giške dok ispija kafu sa prijateljem.
Pored velikog broja ispričanih priča o ovom žestokom momku koji je doživeo samo početak "devedesetih", ostalo je vrlo malo fotografija. Giška je ubijen jednim metkom, 15. septembra 1991. godine u okolini Gospića u Hrvatskoj.
Zoran Lepi Branković uslikan je u teretani, a ovaj poznati beogradski momak je u svojoj ekipi imao i rođenog brata Rukija, pa su braća Branković bila čuvena "na ulici".
Ali i Vlade Japanca sa svojim ljubimcem.
U jednom neformalnom druženju uslikan je i Luka Bojović. Da podsetimo on je posle 10 godina zatvora u Španiji, deportovan u Srbiju.
Protiv Bojovića je u Španiji pokrenut sudski postupak za pripadanje zločinačkoj kriminalnoj organizaciji, držanje oružja, ali i ubistvo Milana Jurišića Jureta, čiji su ostaci, odnosno delovi skeleta, pronađeni u reci Manzares. Iako se sumnjičio za njegovo brutalno ubistvo, komadanje i mlevenje u mašini, a potom i pravljenje gulaša od delova tela, Bojović je na kraju oslobođen za ovaj jezivi zločin, za koji nije bilo dovoljno dokaza.
Na suđenu koje mu je u Madridu počelo 2014, na pitanje sudije da li je počinio ubistvo Jurišića, Bojović je navodno kratko odgovorio: "Tako mi Boga, naravno ne". Osuđen je na 18 godina zatvora zbog oružja i do sada je odslužio punih 10 godina.
Kurir.rs/Mondo
NE PROPUSTITE
