Ana Draksin, Banatska veštica iliti Baba Anujka, smatra se među prvim serijskim ubicama u Jugoslaviji, a poznata je u celom svetu. Baba Anujka se optužuje da je učestovovala u trovanju najmanje 50, a prema nekim procenama i do 150, ako ne i više ljudi.
Postoje dve verzije o njenoj konačnoj sudbini. Prema jednoj, kada je konačno osuđena za svoje zločine, imala je 90 godina. Osuđena je na 15 godina zatvora, ali je puštena posle 8 godina zbog svoje poodmakle dobi i umrla dve godine kasnije, u 100. godini.
Prema drugoj, još neverovatnijoj verziji, iz zatvora su je pustili nemački okupatori 1941. nakon čega je umrla u svojoj kući u 104. godini. Baba Anujka, prema pisanju profesora hemije Šimona Đarmatija, zahvaljujući kojem je priča o njoj sačuvana, tvrdi da je ova plaćena trovačica, kada bi joj mušterija došla s problemom, prvo pitala: "Koliko je težak taj problem?“. Pritom je zapravo mislila na telesnu težinu osobe, kako bi mogla tačno dozirati otrov u svojoj "vodici“. Na temelju toga mogla je tačno da predvidi i za koliko dana će osoba koja popije njenu "vodicu“ podlegnuti otrovu. "Nakon osmog dana više nećete imati problem“, dala bi do znanja mušterijama, naplaćujući svoj ubojiti napitak od dve do pet hiljada tadašnjih dinara.
Jasmina Cvetković, u medijima prozvana "Crna Jasmina", šest godina je provela u zatvoru zbog ubistva Aleksandra Paunovića, a onda je 2014. godine uhapšena zbog novog ubistva. Nakon sedam godina provedenih na slobodi, uhapšena je jer je ubila Milana Tomovića (38) sa kojim je takođe bila u vezi.
Komšije su ispričale da je ubistvu Tomovića prethodila žučna svađa u stanu u beogradskom naselju Miljakovac, a Jasmina, koja je zbog zlodela dobila nadimak "Crna Jasmina", branila se da je Tomovića ubila u samoodbrani. Osuđena je na 13 godina zatvora.
Dušanka Petrović je bila zaposlena u Privrednom sudu u Beogradu kao stručni saradnik. Kada bi sudije odlazile na pauzu, ona bi im uzimala ključeve iz tašne koje je posle duplirala, a zatim ulazila u njihove stanove i kuće i potkradala ih. Zbog toga je i odgovarala, i bila u zatvoru, ali sve to nije smetalo pilotu Selimiru Trpkoviću da se u nju zaljubi i da je oženi, i pored protivljenja svoje dvoje dece iz prvog braka. Pre nego će počiniti zločin, nagovorila je Selimira da otkupi svoj veliki stan na Novom Beogradu i da ga potom prepiše na njenu ćerku iz prvog braka, što je on i učinio.
A onda je došao i kobni dan za Tripkovića, koji je redovno džogirao na Savskom keju. Dušanka ga je tog predvečerja pratila, a kad je stigao do kraja keja, upucala ga je u potiljak, a onda iz sveg glasa zakukala: ”Upomoć, napali su nas". U ženskom zatvoru u Požarevcu Dušanka se zbližila sa cimerkom Ljubicom Kolovrat, sa kojom se, jednog slobodnog vikenda, išetala iz kazamata i više se nije vratila. A onda je, marta 2006. godine, regionom odjeknula vest da je Dušanka Petrović u Sarajevu organizovala ubistvo svog brata Aleksandra, da bi se dokopala majčinog stana koji on nije hteo da proda.
Olivera Krsmanić je bila prva žena koja je osuđena na 40 godina zatvora u Srbiji, ali je kasnije ta kazna preinačena u 15 godina, dok je njen saučesnik Slobodan Jordanov osuđen na 20 godina. Ona je 2005. godine ubila taksistu Nezira Šišića hicem u potiljak.
Njegovo telo je pronađeno kod toplane na Ceraku u Beogradu. Motiv ubistva nije bilo koristoljublje, jer nije uzela novac od žrtve. U policiji je kratko izjavila: "Imala sam pare, na taksimetru je otkucalo 597 dinara. Razmišljala sam da li da platim ili da ga ubijem. Izvadila sam pištolji i pucala mu u glavu“, opisala je događaj Olivera.
Šišić, inače bivši policajac, umro je momentalno. Ona je nogama izgurala njegovo telo i sela za volan. U selu Guncati kod Beograda, pokupila je Slobodana Jordanova. Oboje su u tom trenutku bili ovisnici od droge. Šišićev automobil pronađen je spaljen u mestu Grabovica kod Gornjeg Milanovca.
Olivera je ispričala Slobodanu šta je uradila i kako je ubila taksistu. On je rešio da i on vidi kako je ubiti čoveka. Njegova žrtva je bio Zoran Radović, radnik privatne benzinske pumpi na Ibarskoj magistrali u selu Mojsinje, između Čačka i Kraljeva.
Policajci su brzo povezali dva ubistva i počela je potraga za Oliverom i Slobodanom. Na kraju je usledila i filmska potera, Jordanov je pucao na policiju i ranio policajca Nenada Jelića, a u okršaju je i sam ranjen. Olivera Krsmanić izašla je iz zatvora u martu 2020. godine, mesec i po dana pre isteka pune kazne od 15 godina. Ona više ne živi u Srbiji.
Teodora Viktorović je satarom ubila prvo majku Ljiljanu (61) i babu Ivanku (90) u Mileševskoj ulici na Vračaru. Njoj je i deda bio glumac, tako da je na njoj bio veliki pritisak, zbog kojeg se veruje da je "izgubila živce". Navodno ju je majka godinama verbalno maltretirala i zlostavljala zbog neuspešne karijere, ali i života.
I tada je Teodori, majci dvoje dece, "pukao film“. Dohvatila je sataru i prvo ubila majku Ljiljanu sa kojom je konsantno bila u sukobu. Onda je rešila da ubije i babu Ivanku, iako nije imala ništa protiv nje, ali je kasnije izjavila: "Da bi baba mnogo patila pošto joj je ubila ćerku“, pa je i nju usmrtila satarom.
Posle masakra, Teodora je otišla u kupatilo, oprala sataru i ruke od krvi. Nakon toga je popila votku i lekove, a onda probudila muža koji je spavao u drugoj sobi i rekla šta je učinila. Prvostepenom presudom osuđena je na 30 godina zatvora, dok je Apelacioni sud tu kaznu smanjio na dve decenije iza rešetaka.
Tereza Pejić na najbrutalniji način ubila je svog supruga u Zrenjaninu. Tereza je najpre svom mužu Srđanu dala lekove za spavanje, zatim ga izbola nožem i isekla motornom testerom. To nije bio kraj užasnom zločinu, ona je navodno kuvala njegove noge u loncu, a sve to naočigled dece.
Kurir.rs/Nova/Mondo
NE PROPUSTITE
