U Srbiji je gotovo dva veka primenjivana najteža kazna - smrtna. Ne postoje precizni podaci, ali se veruje da je u tom periodu izvršeno oko 4.500 pogubljenja za različite zločine, koji nisu nužno bila ubistva.
Smrtnu kaznu je izvršavao osmočlani streljački vod, čiji članovi nisu znali ko od njih ispaljuje prave metke, a ko ćorke.
Narodna skupština Srbije je 26. februara 2002. izmenila Krivični zakon i iz njega izbrisala smrtnu kaznu.
Poslednja smrtna kazna u Srbiji izvršena je 14. februara 1992. godine, kada je pogubljen Johan Drozdek.
Ironija je u tome što je Drozdek pogubljen na Dan zaljubljenih.
Osuđen je na smrt 1988. zbog silovanja i ubistva šestogodišnje devojčice Ivane Salijević iz Karavukova, a streljan četiri godine kasnije u Okružnom zatvoru u Somboru.
Drozdek je zločin počinio u Karavukovu, mestu nadomak Odžaka, kako bi se osvetio Ivaninom ocu, jer mu, kako je kasnije rekao na suđenju, "nije dao bicikl". On je ipak uzeo taj bicikl i na njemu odvezao devojčicu do seoskog groblja, gde ju je prvo ubio, a potom silovao.
Komšije iz Karavukova kod Sombora su videle Johana kako na biciklu nekuda odvozi malu Ivanu.
Obećao joj je čokoladicu, ako se provoza s njim. Na osnovu tragova na velikoj cigli, nađenoj pored Ivaninog tela, utvrđeno je da je dete koje se otimalo i vrištalo, najpre usmrtio, a zatim silovao.
Drozdek na suđenju nije poricao zločin. Tada je rekao da mu je motiv bio to što mu "Džemo nije dao bicikl" i da u besu nije znao šta radi. Ispričao je da ga je "mala nervirala kada je počela da plače i sve glasnije moli da je vrati kući".
"Kajem se, nije trebalo da je ubijem", dodao je Drozdek, koji je osuđen na smrt.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
