"ĐORĐE MI JE UMRO NA RUKAMA, ONI SU GA UBILI": Giškin saborac sa ratišta otkrio ISTINU O SMRTI komandanta srpske garde

Novosađanin Đurađ Fibišan, saborac i blizak prijatelj Đorđa Božovića Giške, u ekskluzivnom intervjuu za Kurir prisetio se maja 1991. i Borova Sela, u kom se prvi put susreo sa Giškom.

Međutim, Giškin saborac za Kurir je svojevremeno otkrio da je istina sasvim drugačija.

"Posle tri decenije odlučio sam da ispričam pravu istinu o pogibiji mog komandanta Đorđa Božovića Giške na ratištu u Hrvatskoj. Ćutao sam dosad, ali mislim da je konačno došlo vreme da se kaže kako je stradao. A prava istina je da su ga usred žestoke borbe, na ulazu u Gospić, ubili Hrvati razarajućim dumdum metkom i da mi je umro na rukama. Priče da su ga likvidirali Srbi nemaju veze s istinom."

- Tada sam se uverio u njegovu harizmu. Tako je počelo naše prijateljstvo. Postali smo nerazdvojni. Giška je posle nekoliko meseci organizovao ekipu za Gospić. Tamo su već bili ratnici vojvode Radeta Čubrila. Dva autobusa puna dobrovoljaca krenula su iz Beograda sa pumpe „Zmaj“ 3. septembra 1991. S nama je bio i Branislav Lainović Dugi, koji je u to vreme držao novosadsku diskoteku „Paradizo“ - pričao je Đurađ.

Dan i noć zajedno

Naš sagovornik rekao je da je, kada su u večernjim satima stigli na front, Giška rekao vojvodi Radetu:

- Rade, gde su ustaše? Hoću odmah na prvu liniju! Potom je izabrao desetoricu, otišao na najisturenije položaje i raspalio po neprijatelju. I od tog prvog do poslednjeg dana uvek je vikao: „Za mnom, junaci!“ On dodaje da je za dve nedelje provedene na ratištu komandant Srpske garde pokazao neviđenu hrabrost. Tako je bilo i kobnog 15. septembra, dan pre Giškinog 36. rođendana.

Poslednji trenuci

- Giška je pre podne bio kum na krštenju saborca Zdravka u crkvi u Medaku. Potom se vratio pravo u borbu. Tog dana bili su žestoki okršaji na ulazu u Gospić. Sećam se da je vikao: „Idemo, idemo, za mnom.“ Trčao je ispred nas, odmakao nam je 20-30 metara, jedva sam ga stigao. Došli smo do mosta koji deli Gospić na dva dela. Potom sam došao do njega i pucao. Rekao mi je da pazim da ne pogodim nekog našeg. Međutim, u tom trenutku samo nas dvojica bili smo tu i to sam mu i rekao. On se zaklonio kod jednog plota i rukom gestikulairao borcima da idu za njim - priča Đurađ. Usledili su poslednji Giškini trenuci.

- Đorđe je odjednom poklekao. Pao mi je na ruke, ispao mu je pištolj. Poslednje što je rekao bilo je: „Pogodiše me u leđa, osećam topli mlaz krvi.“ Ubrzo su došli saborci. Odneli smo ga u šator, gde nam je doktor saopoštio da je Giška mrtav - kaže kroz suze Đurađ.

Zavet Kavaje i Radonjića

On ponavlja da su Božovića ubili Hrvati, objašnjavajući njihov položaj, kao i ulaznu i izlaznu ranu na Giškinom telu.

- Pogođen je dumdum metkom. Metak mu je prošao kroz rebra s leve strane i izašao kroz leđa. Imao je ogromnu rupu. Nisu ga ubili Srbi, još jednom tvrdim. On jeste imao ranu na leđima, ali sam objasnio kako, nisu pucali naši sigurno. Teško mi padaju takve izmišljotine i zato sam i odlučio da kažem istinu. Naši pokojni prijatelji Nikola Kavaja i Boško Radonjić bili su protiv toga, a Brano Mićunović mi je dao blagoslov - otkriva Fibišan. - Giška je imao mnogo energije. Takav je bio ceo život, hrabar i neustrašiv. Čast mi je što sam ga upoznao. Nastaviću svoj život na Svetoj gori, uskoro ću se zamonašiti - poručio je naš sagovornik.

Kurir / Rajko Nedić-Jelena Ivić