Na današnji dan pre 26 godina ubijen je Zoran Todorović Kundak (38).
Direktor "Beopetrola", generalni sekretar Jugoslovenske levice i blizak prijatelj Mirjane Marković, supruge tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića, likvidiran je malo posle osam sati ujutru u petak 24. oktobra 1997.
Naručilac, kao ni počinilac, nikad nisu pronađeni. Njega je ubio mladić visok oko 170 cm dok je stajao sa Sinišom Milenkovićem. Ubica je ispalio dva kratka rafala iz "heklera" u glavu i leđa Kundaka.
Vozač je Todorovića dovezao crnim "merecedesom" do zgrade "Beopetrola". Čim je izašao iz automobila, na stepeništu je sreo svog poznanika Sinišu Milenkovića, komercijalnog direktora iste firme, srdačno su se rukovali i Todorović je zastao da porazgovaraju.
U tom trenutku Kundaku i Milenkoviću u susret prilazi mladić od oko 25 godina, visok oko 170 centimetara, tamnijeg tena, mršav, u crnoj jakni, farmerkama, patikama i crnom kapom "fantomkom" na glavi.
Dok je prilazio dvojici muškaraca, ispod jakne je izvadio automat sa prigušivačem. U Todorovića je ispalio četiri hica, dva u glavu, a u pucnjavi je teško ranjen i Siniša Milenković, koji je nakon toga ostao invalid.
Posle ubistva Todorovića u tadašnjim političkim krugovima nastala je pometnja, posebno oko toga kako saopštiti Miri Marković vest o smrti najbližeg saradnika. Tužnu vest primila je u Indiji, u kojoj je bila zbog promocije svoje knjige „Noć i dan”. Upoznati s tadašnjim prilikama kažu da je vest dočekala šokirana. Iz ambasade SRJ u Nju Delhiju poslala je oproštajnu poruku, koja je pročitana na Todorovićevoj sahrani. Toga dana na Novom bežanijskom groblju bio je prisutan tadašnji državni vrh sa Slobodanom Miloševićem na čelu.
Prepričavalo se da su prisutni primetili da je toga dana, dok je čitano Mirino pismo iz Indije, zaplakao.
Motiv nepoznat
Iako je Beograd satima posle zločina bio u potpunoj blokadi, ubica, ali ni nalogodavac zločina do dana današnjeg nisu otkriveni. Od prvog dana o motivima ubistva važne političke, ali i poslovne figure toga vremena spekulisalo se dosta. Među spekulacijama koje su se pojavljivale tokom prethodnih decenija novinske stupce punila su i nagađanja da je motiv bila Miloševićeva ljubomora, jer mu se nije dopadala bliskost Kundaka s njegovom suprugom Mirom. Međutim, istražitelji su ovakva nagađanja odbacili.
Traganje za motivima, ali i onima koji su učestvovali u atentatu usmerili su ka njegovom političkom angažovanju, koje je navodno bilo usko povezano s njegovim poslovnim uticajem koji je pred ubistvo izgradio, naročito u biznisu trgovine naftnim derivatima, zbog čega je navodno stekao i veliki broj neprijatelja. Kao mogući pravac istrage pominjala se i privatizacija „Beopetrola”.
Pismo Mire Marković:
Poslednje obraćanje drugu
Mirjana Marković nije prisustvovala sahrani Zorana Todorovića, ali je njeno pismo pročitano na njegovom poslednjem ispraćaju.
- Dragi Zorane, nikada nisam bila dalje od tebe i nikad ti nisam bila bliže. S juga Indije, iz Madrasa, nisam u stanju da dođem danas u Beograd i da se s tobom pozdravim poslednji put - ja, koja sam punih 15 godina tvoja najbolja drugarica. Ali ti šaljem poruke preko svih ovih planina i mora - ja se s tobom nikada neću rastati. Moje prve misli su bile - nikad više naši razgovori, slaganje, briga, gnev, nada, sve u jednom satu - i tako svih ovih godina.
Nedostajaćeš mi dok budem živa. Htela bih da znaš, dok odlaziš, da od mene ne odlaziš. Molim te, brini za sve nas koje si ostavio, a ja ću brinuti za tebe. I ne ljuti se na mene što sam ti ponekad nešto zamerala. Uvek si bio moj drug. Sada sam ti ionako sve oprostila. Pomagao si celom svetu - i kome je trebalo i kome nije trebalo. U tome smo bili najsličniji. Biću uz Danijelu u svemu, a tvoju decu ću voleti kao što sam volela tebe - pisalo je u pismu, uz poslednje „zdravo, Mira”.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
