HAG - Pretresno veće Haškog tribunala naložilo je danas Radovanu Karadžiću da do 14. decembra "dalje revidira spisak svedoka svoje odbrane i da se ozbiljno potrudi da uključi samo svedoke čiji su iskazi relevantni za optužnicu".Predsedavajući sudija O-Gon Kvon upozorio je da bi "ukoliko podnošenje revidiranog spiska svedoka ne pokaže da se optuženi usredsredio na revelatnost iskaza, veće moglo pristupiti nametanju ograničenja u vezi sa brojem svedoka koje on može da pozove".
Karadžić je, uoči početka dokaznog postupka odbrane, najavio da će pozvati oko 600 svedoka. Taj broj je u međuvremenu smanjen, jer su, kako je rekao sudija Kvon, neki svedoci odbili da dođu da svedoče, a od pojedinih svedoka je odustao sam optuženi.
Prema jednom od poslednjih podnesaka, Karadžić "nema nameru da pozove dodatnu grupu od 26 svedoka koji su bili na njegovom spisku", a zatražio je da se na listu doda jedan svedok.
U sudnici nije pomenuto ime svedoka, već je samo rečeno da se radi o osobi koja je ranije svedočila u Hagu, za koju i za davanje iskaza u predmetu "Karadžić" treba obezbediti dozvolu države iz koje svedok potiče.Tužilaštvo se nije protivilo zahtevu, a veće je prihvatilo da "postoji dobar razlog da se svedok doda" na listu svedoka odbrane.
Pretresno veće je ponovo pozvalo optuženog da "adekvatno proceni" i revidira svoj spisak svedoka. "Veće je zapazilo da je spisak svedoka sastavljen, a da se nije znalo o čemu će oni svedočiti. To je nepravedno prema tužilaštvu i dovodi do pitanja da li se optuženi adekvatno zastupa i adekvatno vodi svoju odbranu", rekao je sudija Kvon.
Istakavši da veće vodi računa da suđenje bude fer i ekspeditivno, Kvon je Karadžića pozvao da "ne poziva svedoke čije je svedočenje nebitno i marginalno bitno za tačke optužnice ili ako nepotrebno ponavljaju iskaze".
Optuženom je naloženo da tužilaštvu do kraja januara 2013. dostavi rezime iskaza svih svedoka koje namerava da pozove u vezi sa optužbama za zločine počinjene u opštinama BiH 1992. i za uzimanje pripadnika UN za taoce, a do kraja februara rezime iskaza u odnosu na optužbu za genocid u Srebrenici.
Pretresno veće prihvatilo je deo zahteva tužilaštva da se delimično isključi iskaz Milana Pejića jer su, kako je navedeno, neki delovi iskaza "nebitni za tačke optužnice". Optužba je tražila da se isključi deo Pejićevog svedočenja o funkcionisanju sarajevske bolnice "Koševo", gde je Pejić radio kao načelnik Odeljenja za uho, grlo i nos.
Pejić je rekao da je u bolnici u martu 1992. godine bio vođa paravojnih trupa Juka Prazina i da su ulaz i izlaz iz bolnice kontrolisale "zelene beretke".
U nastavku glavnog pretresa, saslušani su svedoci odbrane Dragan Maletić, koji je bio komandir jedne od četa Prve romanijske brigade Sarajevsko-romanijskog korpusa (SRK) Vojske RS i Blaško Rašević, nekadašnji pripadnik SRK. Svedoci su bili izričiti da SRK nije delovao po civilnim ciljevima u Sarajevu, kako se tvrdi u optužnici.
