BEOGRAD - Dežurna služba beogradske policije primila je, u noći sa petka na subotu, poziv jedne žene iz romskog naselja Vojni put u Zemunu, koja je prijavila da se u susednom dvorištu puca.
Pored zemunske policije, poslate da obezbedi spoljni deo oko dvorišta, na lice mesta upućen je novobeogradski tim Interventne jedinice 92, sa zadatkom da, uz mere opreza i sa zaštitnom opremom, uđe unutra i vidi o čemu se radi.
Vođa tima Boris Spalević i pratioci Kosta Mihajlov i Ivan Čemurković u to vreme bili su na Starom sajmištu, u kontroli područja sa splavovima, gde se često dešavaju incidenti i neretko borave lica iz kriminogene sredine, ali su odmah sa upaljenim sirenama i rotacijom krenuli ka Vojnom putu.
Vozeći autoputem, nerviraju se zbog toga što se skoro niko od vozača u levoj traci ne miče sa pravca, iako vide rotaciju i čuju sirene.Po dolasku na područje Vojnog puta nastaje problem kako da u naselju pronađu određenu kuću, jer adresa koja im je data u tim situacijama ne znači ništa, niti je od pomoći GPS sistem navigacije.
Tek posle konsultacija sa zemunskim kolegama, pronalaze usku uličicu gde se, posle nekoliko stotina metara vožnje, ukazuje prvo velika grupa komšija, više znatiželjnih nego uznemirenih, koji su izašli iz domova da vide šta se događa.
Interventna parkira džip, navlače na sebe pancire koje, sa ostalom opremom, drže u zadnjem delu vozila, uzimaju štitove, i kreću prema dvorištu, čija su vrata otvorena. Na terasi kuće su dva muškarca, dve žene i nekoliko dece.
Sa vrata pitaju koga još od muškaraca ima u kući, i kad dobiju odgovor da nema više nikog, oprezno ulaze, "pokrivajući" jedan drugog.
Vlasnik kuće, 49-godišnji Rom, na pitanje ko je pucao odgovara da je on, i vodi policiju na nedovršeni sprat, gde im pokazuje pištolj za koji ima dozvolu za držanje.
Iz njega je, kaže, ispalio dva ili tri hica, ne seća se, revoltiran stalnom glasnom muzikom koja dolazi iz susednog dvorišta. Dok on interventnoj pokazuje pištolj i mesto odakle je pucao, njegov sin ostalim policajcima objašnjava da se komšija "gastarbajter" vratio iz inostranstva i danima po celu noć pušta muziku
.Od glasne muzike čitav kraj ne može da spava, a on ima dvoje male dece, i ustaje u 04:00 da bi stigao na posao.
"Otac se iznervirao, jer nikakve molbe komšiji da prestane s tim nisu pomogle, pa se zato popeo na terasu i pucao u vis. Bio je na ratištu 1991. godine", napominje sin.
U međuvremenu, na lice mesta stižu pomoćnik komandanta Dežurne službe policijski savetnik Zvonko Kostić i šef smene glavni inspektor Dragan Sretenović, da bi utvrdili da li je sve prošlo u redu i da li je bilo žalbi na postupanje tima.
Džipovi Interventne, opremljeni kamerama, za to vreme snimaju na sve četiri strane vozila. Kamere su direktno povezane sa Komandno-operativnim centrom (KOC) Dežurne službe .Kamera sa mikrofonom, takođe, stoji i na grudnom delu pancira jednog člana tima, tako da u KPC mogu da prate i "direktan prenos" intervencije.
Pošto je tim završio svoj posao, odlažu pancire, šlemove i opremu, i vraćaju se kontroli splavova na potezu od Gazele do Starog mosta, koje policija smatra bezbednosno posebno interesantnim mestima.Ulaze na jedan od splavova, pričaju sa obezbeđenjem, kontrolišu dokumente nekoliko posetilaca i nastavljaju dalje, posle potvrde radio-vezom da za njima nije raspisana policijska potraga.Ovo je praktično nemoguće iskontrolisati, vidite vi koliko je ovde ljudi i koliko ih tek pristiže, pokazuju oni na neopisivu gužvu na šetalištu uz Savu u jedan po ponoći.
Zbog čestih incidenata, ali i nedavne tragedije kada je obezbeđenje jednog od splavova na smrt pretuklo mladića, na ovom području su, u noći između petka i subote, pored Interventne, bile stacionirane i patrole policijske stanice Novi Beograd, kao i marice Brigade policije.
Dok patrola Interventne nastavlja da kruži bulevarima Novog Beograda, preko radio veze stalno se čuju zahtevi njihovih kolega iz drugih timova da provere podatke za osobe koje su zaustavili zbog kontrole.Za većinu, po pravilu, odgovor iz centrale bude da su uveć u policijskoj evidenciji i kažnjavani zbog raznih krivičnih dela
.Upitani kako nasumice "pogode" osobe iz kriminogene sredine i baš njih zaustave, članovi tima odgovaraju da im je to "profesionalna deformacija" i "intuicija". U isto vreme, dok njihova Tojota laganom "patrolnom" vožnjom ide Bulevarom Nikole Tesle, od Ušća ka hotelu Jugoslavija, oni pažljivo posmatraju vozače i putnike u automobilima koji ih pretiču.
Iz suprotnog smera nailaze Audi i Mercedes. Dok na semaforu čekaju zeleno svetlo da pređu u taj smer, dogovaraju se da kontrolišu Mercedes, pale rotacije i stižu ga. U automobilu dva muškarca, starosti 35-40 godina i dve devojke. Policajci traže da izađu napolje i da muškarci daju dokumenta. Nisu iz Beograda. Jedan daje ličnu kartu i vozačku, drugi nema nikakav dokument kod sebe. Policajac mu zapisuje ime i prezime i datum rođenja. Proverom preko Dežurne službe ustanovljava se da su obojica osuđivani zbog raznih krivičih dela, jedan čak osam puta. Po sopstvenom priznanju, u Beograd su došli zbog "švaleracije".
Smena Interventnog tima traje 12 sati. Uigrani su i komuniciraju bez mnogo reči. Najteže je, ipak, najmlađem, koji mora da vodi i "papirologiju", jer se u izveštaju na kraju smene mora navesti sve, od vremena kad su počeli i završili neku intervenciju, do imena svih kontrolisanih lica i registracija automobila. Plus, beleženje kilometraže vozila koju pređu od intervencije do intervencije... brdo podataka koje treba sabrati i staviti u izveštaj.
