"KAKO DA TI PROSLAVIMO ROĐENDAN?! DA HLADNU PLOČU ZAGRLIMO, UMESTO TORTE SVEĆU DA PALIMO?" Prvi nebeski rođendan dečaka Jovana, žrtve masakra sa Cetinja
Tuga za dečacima Jovanom (14) i njegovim mlađim bratom Vukanom (9) Vuletićem sa Cetinja, koji su brutalno ubijeni u masakru koji se dogodio nakon dočeka Nove godine i dalje ne jenjava. Bol, suze i neobjašnjiva tuga za njima, kao i za svim drugim žrtvama bude još veća kada dođu ti neki datumi koje su ranijih godina porodica i prijatelji slavili, a sada im ti događaji lome srce jer njihovi voljeni nisu tu.
Takav je slučaj i sa porodicom Vuletić koja je prošle nedelje morala da ide na groblje i gleda nadgrobnu ploču na kojoj su imena njihovih mališana, umesto da u toplom domu proslavljaju rođendan Jovana, koji je svojim talentom za košarku oduševljavao sve koji su ga gledali na parketu. Njegova tetka na društevnoj mreži Fejsbuk napisla je potresne stihove za njegov rođendan, prvi od kako više nije sa njima.
- Jovane, rano tetkina, što krvniče učini, što mi sestri dom ugasi? Crni dani, crnji snovi, a uskoro rođendan tvoj. Kako da ga proslavimo? Da hladnu ploču zagrlimo? Da cvećem ukrasimo mesto gde te više nema? Da šapatom dozovemo dete koje ne odgovara? Ružo moja, moje pile, vatrena kosice, oči mile. Nema tetku da dozoveš, nema ruku da te stisnu - samo bol, samo rana. Majka ti šapuće s pločnikom, a moj Joco, prvi put, ne odgovara. Kako da preživi dan kad je rođen, kad tetka s njim samo kroz kamen razgovara? - piše u prvom delu stihova potresne objave:
- Slušalice, mila, što ti krvnik slomi krila… Dva krila u jednoj noći polomljena, a leka nema. Jesi li brata zagrlio, da više nema straha? Mali medo, naš crni Vukan, naš ponos, naša dik. Mrčan, tih, a velik srcem, kuku meni, sad vas grlim samo na slici, samo u snu. Tetka ne zna kud da krene, kako na grob da stane, kad mi tamo samo otvore se ove žive rane. Moja deca još ne mogu u realnost poći - kako bratu na grob, na rođendan, da dođu i kažu: "Srećan rođendan, Jovane?"
"Crna ptico, što lebdiš iznad mene, zar mi Jocine godine brojiš? Oh, krvniče, proklet bio, što si decu u plamenu ubio!"
- Kažu: "Smiri se“, a ja bez tebe teško živim. Ti si bio moje milo, ti si bio moje krilo. Tetki si ponos bio, tetku si cenio. Miljenikom te zvala - bio si mi rana večna. Nisam vas nikad delila, prvi zubić, prva reč - tetka te ispratila. S majkom sam se radovala, s ponosom te sinom zvala. Deca mi ljubomorna bila, jer si ti, Joco, poseban bio. Pa su svaki dan pitali: "Voliš li više nas ili njega?" Nešto me tebi vuklo, kao da sam znala. Vazda sam k tebi letela. Kuku meni, Joco pile… Šta uradi krvnik prokleti? - piše u nastavku:
- Borim se svakog dana da ne peče toliko rana. Pa pomenem i Vukana - našeg mrčnog, crnog bebana. Mesto torte - sveću palim. Kako da ti slavim rođendan? Na samu pomisao da se bliži, duša mi puca od bola.
Ispod ove objave samo su se nizali tužni komentari u kojima njihovi prijatelji i poznanici i dalje ne mogu da poveruju da su ostali be dva deteta, ali i ostalih Cetinjana koji su u trenu stradali od nemilosrdnih hitaca Ace Martinovića (45) koji je 1. januara u popodnevnim časovima presudio rođacima, kumovima i sugrađanima. Martinović je ubio 13 žrtava, dok je njih troje teško ranio u svom krvavom piru. Nakon masakra počinio je samoubistvo.
