BEOGRADSKA LEPOTICA ŠTIKLOM GAZILA PO GLAVI MRTVOG SURČINCA? Istina o večeri kada su krvlju ispisana nova pravila i zauvek promenjen tok podzemlja
Najžešće priče rođene su upravo na beogradskom asfaltu. Mnogo toga je već ispričano o devedesetim godinama, koje su danas gotovo mit. Ipak, ono što niko ne osporava jeste činjenica da je Beograd u tom periodu bio poput urbane džungle – kriminal je bujao, a ulice glavnog grada bile su poprište najžešćih sukoba.
Formirali su se klanovi, ratovali jedni protiv drugih, a ubrzani tempo života donosio je i "brzu zaradu". Uz takav način života, dolazile su i atraktivne žene. Ipak, ozbiljni igrači retko su otkrivali čime se zaista bave. Tako je, primera radi, Željko Ražnatović Arkan figurirao kao poslastičar, dok je protagonista ove priče nosio titulu "kontroverznog biznismena".
Nije nikakva tajna da su žene privlačili muškarci sa mračnom reputacijom. Tako je Elena Karaman, ćerka poznate modne kreatorke Verice Rakočević, svojevremeno bila u vezi sa ozloglašenim Andrijom Draškovićem. Elena, poznata po izuzetnoj lepoti, bila je javnosti zanimljiva ne samo zbog slavne majke, već i zbog svojih partnera – među kojima su bivši fudbaler, zatim "opasni momak" i na kraju mlađani biznismen i naslednik velikog bogatstva, od koga se nedavno razvela.
Drašković je bio poznat kao atraktivan, imućan i opasan čovek. Pričalo se da su ga obožavale sve – od maloletnica, preko sponzoruša, do vremešnih dama koje su klecale pred njegovim šarmom. Ljubavnu vezu s Elenom započeo je tokom burnih devedesetih, nedugo nakon što se razvela od Predraga Mijatovića. Zajedno su dobili sina Mateju, ali nikada nisu sklopili brak.
Drašković je 11. septembra 2000. godine u jednom beogradskom restoranu usmrtio Zvonka Plećića Pleću iz Surčina. Prema pisanju tadašnjih medija, ispalio je pet metaka u njegova leđa, a poslednji hitac završio je u njegovoj glavi dok je ležao na podu.
Kako su svedoci tvrdili, u trenutku pucnjave Drašković je večerao sa Elenom i svojim kumom i telohraniteljem Aleksandrom Golubovićem zvanim Batanko. Pleća, koji je bio pod dejstvom alkohola, prišao im je za sto i optužio Draškovića za ubistvo prijatelja Zorana Šijana. Kada je krenuo ka izlazu, Drašković i njegov kum otvorili su vatru.
Po gradskoj priči, ni Elena nije ostala po strani – navodno je nakon ubistva prišla telu i štiklom ga udarila po licu, čak mu je, prema nekim tvrdnjama, "nabila štiklu u obraz". Nakon incidenta, Drašković, Elena i obezbeđenje brzo su napustili restoran. Na lice mesta stigla je policija koja je zaplenila vozilo audi A8 italijanskih tablica, za koje se tvrdilo da pripada njegovoj tadašnjoj partnerki. Sledećeg dana svi su uhapšeni. Pronađeni su pištolji korišćeni u ubistvu, kao i kompletno nelegalno naoružanje koje su nosili telohranitelji.
Iako je Elena na sudu tvrdila da je Drašković pucao u samoodbrani, on je prvo osuđen na devet, pa na dvanaest godina zatvora. Kum-telohranitelj je dobio jedanaest. Elena je uslovno kažnjena jer je u njenom stanu pronađeno oružje – uključujući i zolju. Nije želela da otkrije kako se to oružje našlo kod nje, samo je tvrdila da je "bilo za samoodbranu".
Vojislav Šešelj, lider SRS, u jednom intervjuu za makedonsku televiziju izjavio je da je pomenuta zolja možda bila namenjena njemu:
– Ne mogu tvrditi da je to baš ta zolja, ali trebalo bi proveriti fabričke brojeve – rekao je tada.
Suđenje je više puta ponavljano, presude su se menjale, a 2004. godine zvanično je doneta odluka da je Drašković delovao u samoodbrani – čime je oslobođen.
U knjizi "Povlenske magle i vidici", bivši ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović objavio je dokument DB-a iz kojeg se vidi da je od vojnog odseka na Voždovcu traženo da Draškovića oslobodi vojnih obaveza tokom NATO bombardovanja – jer je "bio angažovan na poslovima DB-a".
· Reaguj