Decenija i po u Italiji, igre za Inter i Lacio, tri evropska trofeja, mnogo osvojenih domaćih šampionata, kupova i superkupova stoji iza karijere Dejana Stankovića. Na terenu su mu društvo pravili najveći igrači s kraja prošlog i početka novog veka. U Laciju je igrao s Nestom, Salasom, Manćinijem, Boškićem, Veronom, Stamom... Kad je prešao u Inter, bio je privilegovan da sarađuje sa Zanetijem, Ibrahimovićem, Etoom...Čuveni Murinjo ga je prosto obožavao, izuzetno su ga cenili Erikson, Zakeroni i Manćini, ali šta je to sve naspram priznanja koje je dobio od navijača i medija, poslovično škrtih na pohvalama, posebno kad ih treba uputiti stranim igračima. Za njih je naš Dejan Stanković „Il Drago“ ili u prevodu na srpski - Zmaj!Mnogi su fudbalski majstori krstarili Italijom, samo su retki bili toliko počastvovani da kao Srbin dobiju nadimak koji baš precizno opisuje njihov karakter dok su s loptom na terenu. Bio je pravi zmaj, neustrašiv! Naviku iz Srbije da pogađa u gradskim derbijima preneo je i u Italiju, gde je redovno postizao najlepše golove protiv Rome ili Milana. U pravom trenutku, uvek na pravom mestu, kako su samo mogli da požele navijači njegovog kluba.Da su mu Italijani nadenuli nadimak „vitez“, ne bi pogrešili. Ne samo zato što se kao oklopnik probijao kroz protivničke redove, kao srpska verzija Lotara Mateusa, već se, ubijajući golmanske aždaje, nikad nije ogrešio o fer-plej. Viteško ponašanje mu je bila valjda urođena osobina jer u nervoznim vremenima, gde po mnogima cilj opravdava sredstva, nijednim gestom nije pokvario godinama stvaranu sliku o sebi kao uglednom sportsmenu. Ostao je do kraja pravi ambasador fer-pleja i uzor mlađim kolegama Nažalost, životni planovi ga odvlače daleko od trenerskog posla. Akumulirano znanje neće biti preneto novim generacijama fudbalera, jer jednostavno nema privlačnosti između njega i tog poziva, ali tu se ne iscrpljuju mogućnosti Dekijevog uključenja u život srpskog fudbala.Dok je aktivno igrao, mnogo je njih pravilo projekcije njegove budućnosti postavljajući ga u kuloarima na funkcije u Crvenoj zvezdi ili Fudbalskom savezu Srbije. Tobože, postoji ta mala grupa asova, a u njoj je i Dejan, pred kojom se otvaraju sva vrata, a visoki položaji sleduju im po automatizmu. Većina bi potrčala za privilegijama, ne i Dejan. Umesto toga, šmekerski im poručuje da je tek izašao iz kopački i da tako neiskusan nije spreman da se upusti u avanturu iz koje bi izašao potrošen poput Dragana Stojkovića Piksija, Miroslava Đukića ili Zorana Bate Mirkovića.Odlično bi mu pristajalo mesto menadžera reprezentacije, posao koji u Nemačkoj obavlja Oliver Birof. Kao spona između igrača i selektora, a isturen prema medijima i navijačima, mogao bi da postane lider projekta „Uspostava kulta reprezentacije među Srbima“, o čemu se decenijama priča. Ako on to ne može, a ko onda može?
