Ako političari i državni funkcioneri žele da građani podrže teške ekonomske mere, valjalo bi da ih podupru ličnim primerom. Ako predlažu štednju i povećanje PDV, što donosi nova poskupljenja, onda neka prestanu da povećavaju svoje zarade, neka ih smanje, neka uštede na javnim nabavkama i nagradama državnim činovnicima.
Kriza je bila i prethodne godine, ali to nije sprečilo ministre i državne funkcionere nezavisnih institucija da od početka 2011. godine do danas povećaju svoje plate i za 100.000 dinara. Pojedini ministri i ekonomski savetnici primaju oko 300.000 dinara mesečno, a mnogi od njih su odgovorni za finansije, kurs, inflaciju, javne nabavke.
S takvim platama, reče neko, gubi se kontakt s realnošću. Daleko od toga da ljudi na odgovornim funkcijama ne smeju da imaju visoke plate, ali neka vrsta solidarnosti mora da postoji. Ne možete povećavati svoje zarade, dok se one smanjuju ljudima u privatnim firmama ili dok poslodavci otpuštaju radnike.
Zašto se ne spreči krađa na javnim nabavkama, koja godišnje košta narod oko milijardu evra? Da li je neko od nadležnih, o čemu je naš list pisao, kontrolisao kako su potrošeni milioni na tenderima za komasaciju u Vojvodini?
Samo u prvih šest meseci prošle godine kroz „pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva”, koji je idealan za zloupotrebe, državni naručioci platili su 32 milijarde dinara privatnim firmama.
Neka političari spreče državne institucije koje imaju sopstvene prihode da podele milijarde u vidu nagrada zaposlenima. Tačnije, prošle godine oko četiri milijarde dinara, koji su uzeti od građana i privrede na ime različitih naknada, uverenja, odobrenja, izjava...
