Subotica je prekrasan grad. Miran, kulturan, raznolik, ponosan... Ona ljude učini finim i kulturnim u komunikaciji, nameće manire i uči ogromnoj toleranciji. U Subotici u kojoj sam ja odrastao nekultura se nije praštala. Ovako je govorio o odrastanju i rodnom gradu.U međuvremenu se politički aktivirao, ušao u Nemanjinu 11 i postao ministar zaštite životne sredine i prostornog planiranja. I onda se razmahao. Sve o našem trošku. Čovek je iz državne kase ladno izvadio skoro pola miliona evra za reklamiranje akcije „Očistimo Srbiju“ na teniskom turniru Srbija open 2010. i 2011. godine. Promocija se svela na jedan pano. Verujem da je svim posetiocima zapao za oko i da im se momentalno aktivirala svest o zaštiti životne sredine. Toliko su se ljudi latili metle da smo mogli sa asfalta da jedemo, zbog čega je ministar, od milošte samoprozvan Čistačica, rešio da uvozi otpad. Naručio je 140 tona polovnih akumulatora i 13 tona starih guma i za to iskeširao 1,1 milijardu dinara. Alal vera!Što bi se on štrecao što narod nema leba da jede. Ne mari. Možemo da gulimo stare gume i živimo od vazduha. Pitanje je dokle. Bivši ministar nije stigao da nam uveze inostrani.Bavio se čovek i skupljanjem satova. Kolekcija vredna 100.000 evra. On, međutim, tvrdi da su tek po sto evra. Ko da mu veruje? Pet sati je potpisnika ovih redova lagao 11. septembra da tog dana nije saslušavan u policiji zbog nenamenskog trošenja novca u Ministarstvu, da bi na kraju priznao istinu. Izgleda da se nije naučio kulturi, manirima, odgovornosti. On je to drugačije shvatio. Širio je imperiju Dulić u rodnoj Subotici. Tamo se gradi na sve strane.
