Nema živog stvora na planeti koji ne voli da ga neko nečim iznenadi. Na poskupljenja u prodavnicama odavno smo oguglali, pa to što nam u novčaniku često zafali para više nikoga ne iznenađuje. I na rast cena benzina, prevoza, grejanja... više ne dižemo larmu. Oni kojima plata kasni mesecima ćute i mole boga da je uopšte dobiju. Nisu iznenađeni.Ipak, i Srbe, imune na sve nedaće ovog sveta, dobro je prodrmalo nekoliko poslednjih događaja.Prvo nas je, kao grom iz vedra neba, ošamarila oslobađajuća presuda hrvatskim generalima. Onda nas po drugom obrazu lupi nevinost Ramuša Haradinaja. Komšije slavile, mi iznenađeni tugovali. I taman se sve sleglo, osim saslušanja pojedinih „uglednih“ građana Srbije u policiji, kad ne lezi vraže.Sneg pade u decembru, kad mu vreme nije. Od iznenađenja putari su se toliko pogubili da su se očas posla napravile kilometarske kolone na putevima. Bebe, iznenađene nespremnošću putara, iznenadile su svoje mame. I putevi postaše porodilišta, a putari babice.Kao i uvek kad zabrljaju, putari nađu neki izgovor. Te vozači nisu stavili lance pa su zato sletali s puta i pravili zastoj. Vozili su brzo po ledu i snegu. Trudnice niko nije terao da po takvom kijametu kreću na put. Svi su oni podjednako krivi što su se smrzavali po 20 sati zavejani usred decembra.Ko je kriv? Niko nije kriv. Nikad niko od nadležnih nije odgovarao za to što ih je u decembru iznenadio sneg. Dok se to ne desi, sneg će i ubuduće da nas zatrpava.Slavica Tomčić Novinar rubrike Vesti
