Ko kaže da u Srbiji ne može da se dobije posao? I te kako može, ali samo pod uslovom da ste u ranoj mladosti bili dovoljno „pametni“ da savladate veštinu igranja oko šipke. Kasnije sve ide samo od sebe. Poslovi traže vas, a ne vi njih. Još ako lepo izgledate, direktori velikih kompanija, naročito onih državnih, ima da se otimaju o vas.To što niste dočekivali jutro bubajući da biste stekli fakultetsku diplomu ništa ne menja. Vaše kvalifikacije igračice mnogo su bolja preporuka. Ko je kriv onima koji kod kuće imaju tuce diploma, što sa fakulteta, što s kurseva stranih jezika, raznoraznih veština... kad nisu naučili da se đavolski smeše i vrte kukovima.Pa neće valjda Aleksandar Obradović, direktor EPS, da zaposli vas, dosadnjakoviće s diplomama. Pa njemu je već dovoljno pao mrak na oči od problema u EPS, samo mu vi falite da mu se motate po kabinetu.Njemu treba neko ko će da mu rasteruje tmurne misli i ulepšava dan. Svaki dan. Bolje da mu se pred očima vrti neko lepo mlado čeljade nego svota od 2.395.375.000 dinara gubitka na kraju prošle godine.Pa nije lako upravljati tolikim sistemom kao što je EPS, i to još s nasleđenim gubitkom. A ako ćemo istini da pogledamo u oči, nije on prvi izmislio ni lepuškaste šefice kabineta, ni putovanja, na daleke meridijane. I raskošni ručkovi i večerinke, novogodišnje zabave i proslave dana firme od pamtiveka su u Srbiji bili prilika da direktori javnih preduzeća sebi daju oduška.Pa neće valjda na sve te skupove da vode nekog ko je oćoravio od knjige i ofucao se od nemaštine tokom dugogodišnjeg školovanja. A o propustima i gubicima firme misliće kad za to budu imali vremena. Kad im izmaknu fotelju ispod dupeta.Slavica Tomčić novinarka rubrike društvo
