Haški tribunal - sud ili instrument u rukama političkih moćnika? Mnogi u Srbiji pre će ga okarakterisati kao instrument u rukama politički, ekonomski i svakako drugačije najmoćnijih sila sveta. Ali da li je baš tako? Pa, nije baš. Sudski proces je, kao što i sam opis kaže, proces. Dakle, nešto što traje. Procedura. Kod sudskih procesa, što je slučaj veći, veći su i zahtevi, kako tužilaštva, tako i odbrane, a samim tim uključuju i više ljudi.U slučaju Haškog tribunala, u gotovo sve procese direktno su bile uključene i države bivše Jugoslavije jer je taj sud i osnovan zbog zločina počinjenih u ratovima prilikom njenog raspada.Elem, to znači da je, da bi se dokazala nečija nevinost, trebalo izdvojiti i dosta para. Trebalo je naći i platiti dobre advokate i cele timove koji bi skupljali dokaze na terenu, pronalazili svedoke. Ali i ovde dolazimo do momenta još uvek stranog u nas - lobiste. Lobisti su veoma bitni. Cela Amerika je zasnovana na lobističkom, odnosno klijentelističkom sistemu, kao nekada Rim. Tako je ustrojen i Haški tribunal. Hrvatska, koja je u svim procesima vođenim protiv njenih državljana najbolje prošla, to je shvatila na vreme, pa je samo za odbranu generala Ante Gotovine, Mladena Markača i Ivana Čermaka, tokom šest godina, koliko je trajao proces, izdvojila više od 30 miliona evra. Tu se ne misli samo na advokate i njihove timove već i na lobiste, odnosno lobističke kuće koje znaju kako i na koja vrata da zakucaju. Koje znaju koji centri moći imaju uticaj na Haški tribunal i kako da dopru do tih centara moći.Srbija je ovu lekciju kasno naučila. Tek pre godinu dana. I tek je pre godinu dana, kako je rekao nedavno oslobođeni Franko Simatović, počela da pruža, odnosno da koristi ovaj vid usluge za svoje državljane pritvorene u Sheveningenu. I eto rezultata. Oslobođen je general Momčilo Perišić, oslobođeni su načelnik DB Jovica Stanišić i zapovednik Jedinice za specijalne operacije Franko Simatović. Da je država ranije uložila veća sredstva u odbranu svojih državljana i onih koji su je branili u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije, verovatno bi i broj oslobođenih bio veći, ili bi barem godine robije koje je Haški tribunal izrekao Srbima bio manji. A reč je o skoro 1.000 godina robije, na koliko je osuđeno 64 ljudi iz Srbije, od kojih 25 i dalje služi kaznu, dok ih je 36 kaznu odslužilo. Treba napomenuti da je troje ljudi preminulo tokom izdržavanja kazne, kao i da je šestoro, uključujući i bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića, umrlo tokom postupka.Boško Vukčević novinar rubrike vesti
