FAMOZNO: SAVETI ZA ČEKANJE NA GRANICAMA
Kao što je (verovatno) opštepoznato, moja neznatnost je zakleti protivnik turizma, za koji drži da je društveno prihvatljiva, politički korektna forma fašizma. Protivnik svakog turizma. Ne samo paradajznog, koji bi mi - kad bih se najeo gljiva ludara i krenuo na more - bio još i prihvatljiviji od takozvanog visokog i najvišeg turizma, s kojim sam (samo) jednom u životu imao iskustva.
Napominjem da se kratkotrajnom visokom turizmu nisam bio odao iz turističkih pobuda, da sam se, štaviše, visokoturistički provodio potpuno besplatno, što ni za „i“ nije promenilo moje loše mišljenje o svim sortama turizma.
Ovako je to bilo. Bio sam nekim književnim poslom pozvan u Budvu na manifestaciju Grad teatar, pa su me organizatori - da mi učine - smestili u tog leta netom otvoreni hotel s bezbroj zvezdica, kome sam zaboravio ime, pozicioniran u Bečićima, koji su nekad bili radničko odmaralište.
Sumnjam da sam se ikad više nadosađivao nego tokom ta tri dana de lux turizma. Na kupanja i sunčanje u moru (tek ne u bazenu) već godinama nisam pomišljao. Budući da sam došao avionom, ne autom, bio sam sprečen da odlazim na izlete u Kotor, Risan, Virpazar ili na Cetinje da posećujem tamošnje drugare i da dernečim s njima. Nije mi, naprosto, preostalo ništa drugo nego da sam, ko sirak tužni bez iđe ikoga, pijem pivo okružen potpuno nepoznatim osobama, uglavnom rapaljima i gologuzim prdarama koji su se u godinama tranzicije dokopali para, da čekam da predveče dođu po mene i odvezu me na program, da se onda vratim u ogromnu sobu s krevetom, takozvanim jebodromom, površine jednog i po ara, pored koga naravno da nije bilo stone lampe za čitanje.
Avaj, reka turističkih uspomena udalji me od teme, od pitanja od mnogo miliona svih konvertibilnih valuta: zašto Srblji ispoljavaju toliku upornost i ulažu tolike napore u nešto što traje desetak dana koji koštaju i para i živaca, a dupetom ne mrdaju kad treba zaleći za nešto što traje - pardon, lapsus: što bi moglo potrajati - dugi niz godina i postajati sve bolje.
Na šta tačno mislim? Na sve! Ali poglavito na neupornost - obrnuto proporcionalnu upornosti srljanja na letovanja - na poslovima društvenog organizovanja i uređenja koje ne treba mešati s političkim organizovanjem i uređenjem, ali koji i te kako utiču na političko organizovanje i uređivanje.
Šta bi mu to bilo društveno organizovanje, za koje garantujem da zahteva manje napora, ulaganja i donosi više koristi od samouništavajućih letovanja, evo šta, što rekla AI, ovoga puta ne Blic. Dakle: stvaranje udruženja, sindikata, uspostavljanje pravila i normi koji uređuju ponašanje ljudi i raspodelu odgovornosti i moći.
Mislite o tome dok čekate na graničnim prelazima na temperaturi od 47 stepeni.
