FAMOZNO: NAJNOVIJA ISTORIJA SRPSKIH SAHRANA
- Ćosić & Co - izvukli su guzice, izvođač ratnih radova po motivima Ćosićevih romana Milošević dopao Haga, umro u zatvoru, sahranjen u privatnoj avliji bez državnih počasti - na koje je imao zakonsko pravo - jedan od glavnih podizvođača radova Ratko Mladić takođe dopao Haga, umro u zatvoru i sahranjen uz najviše državne počasti, na koje - saglasno zakonu koji kaže da oficir koji provede više od tri godine u zatvoru gubi pravo na posmrtne počasti - nije imao zakonsko pravo.
Ali je imao sva druga običajna prava. Koja su vrlo fleksibilna. Za neke važe, za neke ne važe. Nekom su majka, nekom maćeha. Visoki Mastermind Sahrane procenio je da će međunarodna šteta od počasnog sahranjivanja osuđenika za ratne zločine biti nemerljivo manja, ako je uopšte bude, od unutrašnjepolitičke koristi. I nije se zajebao u računu. A evo i zašto nije, što reko... znate ko. Srebrenički masakr je za kolektivni zapad, kako se to kaže u kriminalističkom žargonu, odavno „ohlađen zločin“. Za razliku od nas (jebo ja nas), koji neprestano nešto čeprkamo po prošlosti, Zapad je orijentisan ka budućnosti, koja ni Zapadu nije baš ružičasta.
Očekivanja (dela) žitelja Euromahale da će se Zapad zdravo uzibretiti zbog ispraćaja Mladića sa ovog sveta uz najviše državne, vojne i crkvene počasti - pa da će tako uzibrećen poraditi na mršenju Visokih Konaca, možda i na strmopizdu) - izjalovila su se, a u vazduhu je ostalo da lebdi pitanje od 1.000.000.000 dolara: za koji bi se qwrz Zapad uzibretio zbog Mladićeve državne sahrane, ako se već u Srbiji - sa izuzetkom nekolicine antiratnih usual suspectsa - niko nije uzibretio, bar ne javno, što ne znači da na X-ovima, Tiktokovima i ostalim društvenim mrežama nije bilo sijaset ibretenija i „najoštrijih osuda“.
Mladićeva velikodržavna sahrana, popraćena zaumnom Porfirijevom homilijom, na srpsko društvo - koje je, da ponovimo, više od prostog zbora njegovih delova (vratićemo se na ovo) - imala je isti efekat kao veličanstveni „Miting za Kosovo“, doduše bez paljevine ambasada, pljačkanja prodavnica sportske opreme i demoliranja Beograda.
Možda se pitate: Kakav je to efekat? Već sam objašnjavao kakav u višekratnim osvrtima, a i fenomenologiju „Mitinga za Kosovo“, ali nije naodmet da ponovim, tj. da po ko zna koji put džaba okrečim.
Kao i 2008, srbska dominantna elita još jednom je pokazala da srpsko društvo - mislim na celinu, onaj napred pomenuti entitet koji je veći od zbira delova - nema političke volje, namere, a najverovatnije ni želje da dominantnom srbskom narativu suprotstavi neki kvalitativno drugačiji.
Bilo je još razlika između „Mitinga za Kosovo“ i državne sahrane Ratka Mladića. Evo jedne, znakovite. Nije bilo - a zašto nije bilo, ne znam - Kusturice da stojeći pored grobnog mesta uzme mikrofon i drekne: „Gde ste na sahrani, pacovi?“
