U stvari, bilo je za to više jakih razloga. Od kojih ću pomenuti glavni: da su izbori održani pre godinu dana, izborni rezultat bi do u glas - minus pomrli, plus oni koji su u međuvremenu stekli pravo glasa - bili isti kao što će biti 25. oktobra.
Možda se sad pitate: Pa kakva je onda razlika? Šta bi se promenilo? Evo odgovora. Promenilo bi se isto što će se promeniti posle predstojećih izbora - dakle ništa bitno, ništa presudno - ali bi predizbornost i postizbornost protekli u mnogo manje uzavreloj atmosferi nego što protiče tekuća predizbornost, a kako će proticati nastupajuća postizbornost, ostaje da se vidi (ako se išta bude moglo videti).
Da su održani pre godinu dana, izbori bi bili sigurnosni ventil kroz koji bi se ispustilo nešto pare iz pregrejanog srpskog ekspres-lonca i smanjio pritisak za dva-tri bara, tako da bi sledeći izbori - koji bi pali možda baš na datum ovih predstojećih - mogli označiti eventualni početak izlaska iz istorijskog ćorsokaka i rasplitanja društvenopolitičkih mrtvouzica započetih Memorandumom 1, nastavljenih serijom olupavanja na poslu realizacije memorandumskih bulažnjenja, serija nakratko (i površno) prekinuta u periodu 2001-2003, pa nastavljena vladavinom ekipe #memorandumdžija 2.0, koja je pokušala - pa prdnula u čabar - da Ćosićev ratni cilj postigne mirnim, diplomatskim putem.
Šta me je navelo da huškam na izbore? O tome sam već pisao, ali nije naodmet da sada - kad vidim širu sliku - rezimiram stvar. Moja neznatnost je još u osvit studentskih protesta dokonala da ti protesti nisu braća protesta „#stop krvavim košuljama“, „#1 od 5 miliona“ ili „Srbija protiv nasilja“ - čija sama imena govore o njihovom političkom besmislu - što će reći da nisu indukovani spolja, nego da su autentični, da dolaze iz dubina...
Kakvih dubina? Nacionalinteligentni bi rekli iz dubina „nacionalnog bića“, ja ću nacionalinteligente nabiti na qwrz, pa ću napisati iz „dubina društva“. Još sam, dakle, u osvit protesta shvatio i pisao - može se to proveriti u famoznoj arhivi - da studentski protesti neće završiti kardio-šetnjama dugog trajanja, posle kojih nastupa letargija, nego da su ti protesti više seizmički nego politički potres koji će trajati i ostaviti posledice i koji se mora uzeti u obzir.
Još jedna važna, možda i najvažnija stvar: da su izbori održani pre godinu dana, studentski pokret se ne bi završio u ćorsokaku „nacionalnog bića“, a zašto je to važna, možda i najvažnija stvar, o tome će biti reči u našoj sutrašnjoj kolumni.
Avaj, odlaganje krize je jedan od najstarijih srpskih zanata, zatvaranje očiju pred realnošću je još stariji srpski zanat, a sklonost ka nasilnim rešavanjima problema koji su nastali upravo zbog nasilja je izgleda neiskorenjiva.
Još je podaleko od izbora, a već su, kako vidimo - i grdno se ibretimo - počeli ulični obračuni u Beogradu i Novom Sadu. Kako će biti na dan izbora i u dane posle izbora, to ćemo videti.
