Što je - posredno, ali za mene dovoljno - i priznao kad se legalistički oglušio na poziv nadležnog tužilaštva da da izjavu na okolnosti napred pomenutog zločina.
Fakat nije imalo smisla, što ne znači da gorepotpisana Neznatnost sve vreme nije nabijala Koštunici na nos umešanost u streljačke poslove i dane, a da - kad je Koštunica prdnuo u čabar - nije nastavila da huška JexS-a Tadića, koji lično nije bio umešan u zaveru, ali nije ni pomišljao da oko toga nešto čačka. (Ne bih ni ja ne njegovom mestu.)
Kada je kao neminovna posledica Đinđićevog streljanja - u komorbiditetu sa ljotićevsko-cincarsko-kalburskim brljotinama diumvira - nastupio Bivše Visoko Carstvije, moja je neznatnost, misleći da je druga nastala sudija, počela huškati Bivše Visoko Mesto da iskoristi ustavne mogućnosti koje mu je dao Koštuničin preambularni ustav, dakle, da izvrši pritisak na tužilaštvo da još jednom stisne muda i da ponovo pozove Koštunicu na informativni razgovor, a ako se pozvani ponovo ogluši o poziv, da ga stražarno privede poznaniju prava.
Treba li reći da sam džaba krečio. Ostalo je nejasno da li se Bivše Visoko Mesto uplašilo da će Matija & bratija ponovo presaviti tabak i napisati još jednu peticiju protiv privođenja Koštunice - i time kompromitovati pravni sistem - ili je nešto drugo bilo u pitanju. Bog zna. Nemam nameru da prekidam tradiciju huškanja. I dalje ću držati čas. Pak ću u tom smislu čim se formira nova vlada - i čim se obavestim ko će sve sedeti „na vladi“ - huškati i novu vlast da ponovo pokrene istragu o političkoj pozadini atentata.
Treba li reći da ću ponovo džaba krečiti. Naravno da ne treba govoriti. Neće to novoj vladi na pamet padati. To garantujem. Ali tu ima jedna, da kažemo, „kvaka“. Sva moja prethodna huškanja i džaba krečenje imala su u podtekstu, nazovimo ga, „troškovnik“ koji je „vlasnim“ oglušiocima o džaba krečenja predočavao astronomsku cenu koju će i oni i „naš narod“ platiti zbog nemanja muda da se odvaže na pokretanje istrage o političkoj pozadini (da ne kažem baš guzici) - i pozadincima (da ne kažem baš guzicama, mada ne bih pogrešio da sam tako rekao) - atentata na Zorana Đinđića.
Ko god misli - a vidim da mnogi misle i da se udaraju šapicama o grudi - da će, ukoliko se ne obznane mračni poslovi i dani Crne ruke XXI veka - koji su inače poznati i beogradskim vrapcima - biti moguće nezavisno pravosuđe, da će borba protiv korupcije dati opipljive rezultate i da će Srbija prekonoć postati zemlja slobode i pravde, taj pogrešno misli, a parafraza oca Tadeja kaže: ko pogrešno misli, pogrešno i radi, a ko pogrešno radi, taj loše i živi.
Svima koje može interesovati. Nema nikakvih reformi dok se ne utvrdi koja je politička persona dramatis - tačnije, grupa persona - naredila pucačima da ubiju reformatora.
