Najnovije vesti

AUTORSKI TEKST ZORANА SPASIĆА ZA KURIR: Tajvan središte nemira u Aziji
Foto: Screenshot

Politički analitičar

AUTORSKI TEKST ZORANА SPASIĆА ZA KURIR: Tajvan središte nemira u Aziji

Lični stav

Kina vidi Tajvan kao nerazdvojeni deo kineske teritorije

Azija je regija koja je impresionirala svet ekonomskim rastom u poslednjih 20 godina, danas se sve češće suočava sa ogromnim bezbednosnim izazovima.

 

Jedno od najosetljivijih pitanja koje Tajvan. Kina vidi Tajvan kao nerazdvojeni deo kineske teritorije. U stvari, već skoro 70 godina postoje dve kineske države: Komunistička Narodna Republika Kina i Republika Kina, koja je zvanično poznata po imenu ostrva na kom se nalazi - Tajvan.

 

Kada su SAD srušile irački režim kao glavni cilj svoje spoljne politike, one su već masovno proširile svoj uticaj u centralnoj i južnoj Aziji, napadajući Avganistan.

 

Bivši predsednik Buš je više puta najavio da je spreman da brani Tajvan. Mnogi se sa pravom pitaju zašto je Americi toliko stalo do ovog ostrva koje se nalazi nedaleko od obala Kine i zašto Vašington ostaje posvećen ovom pitanju čak i po cenu izbijanja rata sa zemljom koja ne samo da poseduje nuklearno naoružanje već je i najveća sila u usponu. Postavlja se i pitanje zašto je Kini stalo do ovog ostrva toliko da je spremna da ugrozi sve svoje političke i ekonomske interese.

 

Tajvan je za bezbednost Kine važan da bude pod njihovom kontrolom sve do „prvog lanca ostrva“.

 

Naime, oni Tajvan vide kao deo jednog pojasa teritorije duž istočne kineske pomorske granice koja obuhvata američke saveznike Japan, J. Koreju i Filipine i koji je zbog toga strateški bitan. Kineski narod duboko veruje da je Tajvan istorijski deo Kine. Sama zainteresovanost SAD za Tajvan, pored istorijske važnosti, obuhvata i nekoliko važnih faktora:


- Prvo se tiče strateškog širenja, američka vlada nastoji da očuva veliki uticaj u pogledu strateških planova za ceo region jugoistočne Azije.

 

- Drugo, Tajvan je deveti po veličini trgovinski partner SAD. Tajvan je globalni lider u proizvodnje komponenata za računare i telekomunikacionu opremu.

 

- I treća, najvažnija stvar tiče se same kineske političke postavke prema Tajvanu. Mnogi u SAD veruju da, ako bi Amerika počela da pravi kompromise oko nekih fundementalnih ciljeva i interesa, time rizikuje da Peking to protumači kao signal da će popustiti i u drugim stvarima.

 

Činjenica je da američke vojne baze u Južnoj Koreji i na Okinavi imaju jedan cilj, a to je obuzdavanje Kine. Nedavno je Kina deveti put objavila „Belu knjigu“, koja se odnosi na vojnu strategiju. Prioriteti uključuju borbu protiv separatističkih tendencija na Tajvanu, Tibetu (Tibet ima drugačiju etničku strukturu, on je kolevka kineskog budizma) i zapadnom kineskom regionu Sinđang (većinsko stanovništvo čine Ujguri - muslimani).

 

Sam razvoj događaja ukazuje na mogućnost nastajanja ogromnih štetnih posledica u odnosima SAD i Kine. Ostaje nam da vidimo da li su samo u pitanju geostrateške igre SAD i Kine, koje su prisutne već decenijama, ili je u pitanju narušavanje globalne bezbednosti.