Ujedinjene nacije su objavile izveštaj „Svetska ekonomska situacija i izgledi za 2020. godinu“, u kome stoji da će se zbog posledica epidemije globalna ekonomija smanjiti za 3,2% u 2020. godini.
Postepenom kontrolom epidemije i početkom punog obnavljanja proizvodnje, kineska ekonomija ostvarila je veliku otpornost i razvoj.
Nakon izbijanja epidemije kineska vlada pokazala je efikasnost u upravljanju i koordinaciji, kada je u najvećoj meri koristila stroga sredstva za sprečavanje širenja koronavirusa. Na taj način je izbegla i socioekonomsku stagnaciju i postavila temelje oporavka nakon epidemije.
Tokom epidemije, država i lokalne samouprave sproveli su niz efikasnih mera, uključujući periodična oslobađanja od poreza, odloženo plaćanje, smanjenje troškova socijalnog osiguranja, smanjenje stanarine, koncesiju za cenu vode i struje itd. Istovremeno, epidemiološka situacija je dovela do razvoja nove ekonomije, a razvoj nekih novih oblika doveo je do ekonomskog razvoja.
Portparol ministarstva trgovine Kine nedavno je otkrio da je stopa nastavka rada u celoj zemlji dostigla 80%. Ovi podaci o obnavljanju pokazuju da se razne domaće industrije brzo razvijaju, što će uticati da kineska ekonomija postepeno raste u drugom, trećem i četvrtom tromesečju.
Nakon epidemije, potencijal potrošnje na kineskom tržištu biće dodatno oslobođen i postaće važna pokretačka snaga za ekonomski oporavak. Uzmite turizam kao primer. Tokom perioda prvomajskih praznika turizam se oporavio. Podaci Ministarstva kulture i turizma pokazuju da je tokom prvomajskih praznika 2020. godine širom zemlje primljeno 115 miliona domaćih turista, a prihod od domaćeg turizma iznosili su 47,56 milijardi juana.
Postepidemiološki ekonomski razvoj u Aziji igraće važnu ulogu u promociji oporavka svetske ekonomije, a kao najveća ekonomija u Aziji, Kina će zauzeti centralno mesto.
Kao prva zemlja koja je epidemiju stavila pod kontrolu, Kina je ujedno i prva zemlja koja je pronašla ravnotežu između kontrole epidemije i razvoja ekonomije i dala veći doprinos jačanju međunarodne saradnje i promovisanju oporavka svetske ekonomije.
Sve zemlje sveta trebalo bi da razumeju da je nova epidemija zajednički neprijatelj razvoja ljudskog društva. Suočavajući se sa epidemijskom krizom, iako postoje razlike u sistemima, istoriji i kulturi među različitim zemljama, naglasak na razlikama ne doprinosi postizanju razvoja. Zemlje bi trebalo da insistiraju na pronalaženju zajedničkih osnova kako bi unapredile svoju ekonomsku saradnju za opštu dobrobit.
Autor je Direktor Centra za saradnju sa zemljama Azije
NE PROPUSTITE
