Američki izbori su globalni događaj, što govori o moći SAD i u novom, multipolarnom svetu. Njihova složenost, značaj rezultata izbora za predstavnike donjeg i gornjeg doma Kongresa - koji se u Srbiji mnogo manje prate, a bez čijih se rezultata ne može komentarisati politika bilo koje američke administracije - zaista pozivaju na uzdržanost u davanju ocena i u manje turbulentnim vremenima.
Nove istorijski neuobičajeno važne okolnosti, poput pandemije kovida 19, njene globalne ekonomske i socijalne posledice, dodatno umanjuju mogućnost analize šta bi pobeda Bajdena ili ostanak Trampa na vlasti promenili ili zadržali u politici prema Balkanu, imajući u vidu moguće implikacije drugih, težih i važnijih izazova. Osvrnuću se na neke za koje smatram da će zasigurno uticati, mada ne mogu reći tačno kako, a nedovoljno se razmatraju u srpskoj javnosti.
Teroristički napadi u Francuskoj, kao i događaji koji su im prethodili, narušavaju ionako složene francusko-turske odnose, obe velike zemlje članice NATO i strateški važne zemlje za SAD. Tenzije u istočnom Mediteranu između Turske i Grčke oko morskih ruta, prava na istraživanja i eksploataciju gasa, povećano prisustvo Rusije u regionu Crnog mora, oružani sukobi između Azerbejdžana i Jermenije i partikularni tursko-francuski interesi u njima. Zbog napada i aktuelnih tenzija dve regionalne sile biće značajan faktor kreiranja američkih politika u ovom delu sveta bez obzira na to ko bude u Beloj kući, te odnosa između SAD i EU, SAD i NATO, kao i EU i NATO. Otud predviđanja da će u slučaju pobede Bajdena doći do veće sinhronizacije sa EU u zajedničkim politikama na Balkanu - a ovo se gotovo uvek odnosi na mogućnost kompromisa između Beograda i Prištine - nisu nužno tačna. Bajden se protivi izgradnji gasovoda Severni tok 2. I to je faktor koji će i te kako uticati na odnose SAD-EU, koji će se reflektovati i na Balkan. Ako na izborima u Nemačkoj pobede socijaldemokrate, čiji šef je pozvao na povlačenje učešća Nemačke u politici nuklearnog deljenja u okviru NATO, ova tema će imati izuzetan uticaj na transatlantske odnose, pa i na nemačko-američke odnose. Bajden je posvećeni atlantista i ugrožavanje funkcionisanja NATO od strane Nemačke, koja je pored Francuske najuticajnija u EU, značajno bi ugrozilo i odnose SAD sa EU.
Pitanje je šta bi nova Trampova administracija radila u tom slučaju. Pitanje prenosa vlasti u SAD je sve složenije. Tramp zahteva da se boje samo glasovi pristigli do kraja 3. novembra, što bez prava glasa može ostaviti oko tri miliona Amerikanaca sa pravom glasa rasutih po svetu. Kada su se vodili sporovi oko izbora 2000, demokrate glasove iz inostranstva nisu dovodili u pitanje bez obzira na to što se znalo da oni mahom idu Bušu. Razlog za ovaj zahtev, koji on izborom sudija Vrhovnog suda polako operacionalizuje, verovatno leži u činjenici da demokrate sve vreme ohrabruju svoje birače da glasaju ranije, mahom poštom i u dropboksove postavljene na mnogim mestima da bi se smanjili rizici od zaraze koronavirusom. Republikanci zagovaraju drugačiji pristup - odlazak na izborna mesta bliže danu izbora.
U većini saveznih država je dozvoljeno brojanje glasova na daljinu pristiglih do 3. novembra i po desetak dana po završetku izbora. Imajući u vidu da se obično broje prvo glasovi s birališta, ovim bi mogle biti oštećene desetine miliona birača od 80 miliona onih koji su već glasali ranije. Zbog ovoga proces prenosa vlasti, bez obzira na to ko pobedi, može trajati dugo, a možda i izazvati veće nemire. Pitanje sadržaja kompjutera Bajdenovog sina Hantera i načina na koji liberalni mediji odustaju od objektivnosti, izbegavajući da objavljuju realistične tekstove kritički nastrojene prema Bajdenu s mnoštvom neupitnih činjenica, ovih dana kulminira ostavkom Gelana Grinvalda, dobitnika Pulicera koji je pisao o američkim zločinima u Iraku na osnovu Vikilksovog materijala, u Interseptu, magazinu koji je i sam osnovao zbog ranije uočenih velikih promena u mejnstrim liberalnim medijima.
On je to učinio revoltiran pristupom uredništva, ukratko - zahtevima da se još jedan kritički tekst o Bajdenima potpuno razvodnji. Podrška Grinvaldu Mata Tabija, bliskog saradnika Bernija Sandersa, i njegovo ukazivanje na pristrasnost mejnstrim medija prema Bajdenu nije isto kao kad to govori Tramp, i može mnoge birače demokrata pristalice Sandersa obeshrabriti da glasaju. I ovo je proces, koji, uz nemire u mnogim gradovima, može znatno uticati na unutarameričke i globalne prilike i imati nepredvidljive implikacije i na politiku SAD prema Balkanu.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
