U Srbiji svako selo ima bar po jednu zlu ženturaču od čijeg poganog jezika svi zaziru.
Hoće kamenom da potegne na kokošku kad zaluta u njeno dvorište, voli i da otruje komšijskog psa i da prokune dete koje se maši njene kruške, a svaki pokušaj razjašnjavanja prekida salvom psovki i morbidnih kletvi.
Beograd je veliko selo, i njegova je zla baba najveća. A zove se Vojislav Šešelj!
Prekjuče je opet govorio o „nacionalnim izdajnicima“ Zoranu Ðinđiću i Vojislavu Koštunici, i istinski ružnu nesreću Dragana Jočića - posle koje je Koštuničin ministar unutrašnjih poslova ostao nepokretan - proglasio za „Božju kaznu“ zbog saradnje Srbije s Haškim tribunalom.
Kao da obavezu da sarađuje sa ovim međunarodnim sudom nije prihvatio Slobodan Milošević potpisivanjem Dejtonskog sporazuma u decembru 1995. i kao da on, Vojislav Šešelj, nije postao deo Miloševićevog državnog aparata dve i po godine kasnije, kad je kao potpredsednik ušao u vladu Mirka Marjanovića!
Nije ovo jedino, i nije najbestidnije prećutkivanje činjenica Vojislava Šešelja.
On nikada do sada nije pokazao ni kajanje ni stid zbog svih onih koji su ga kao „četničkog vojvodu“ poslušali i otišli u rat iz kojeg su se vratili mentalno ili fizički osakaćeni. Ili se nisu vratili! A Karlovac, Ogulin, Virovitica i Karlobag su ostali tamo gde su vazda bili!
Koliko sala treba da imaš oko savesti da bi mogao da izgubiš sve ratove u koje si slao one koji su ti verovali, i da se sada pretvaraš da se ništa nije desilo?
Ni luk jeo, ni luk mirisao! Samo masnu gibanicu s ove strane Drine...
U Srbiji su profesionalne patriote oduvek lepo živele, ali Vojislav Šešelj tajkun je među takvima.
U Beograd je došao početkom osamdesetih go i bos, kao komunistički disident, napredni član partije koji nije naišao na razumevanje konzervativnog rukovodstva Saveza komunista BiH, da bi već krajem te decenije otkrio zlatni rudnik zvani „antikomunistička dijaspora“ i prešao u četnike. Ostalo je istorija...
A u njoj je nemoguće naći šta je dobro Šešelj u četiri decenije svog političkog rada učinio za svoju državu i svoj narod. Četrdeset godina tupiš zube i na kraju te pamte samo po tome što si rekao da je Karla del Ponte kurva, a neki tamo Kevin Parker „smežurano kengurovo mudo“! Džabe ti kuća u Batajnici i džip, i poslaničko mesto za sina, mogao si to da stekneš i da si otvorio STR...
Naravno, nećemo reći da u nekim periodima srpske istorije ovaj čovek nije bio važan. Naprotiv, omogućio je Miloševiću da vlada. Ali sada je Vojislav Šešelj klovn koji postoji samo na televiziji.
On koji se dičio titulom četničkog vojvode, lider stranke koja je s dobrim razlozima pretendovala na osvajanje većine u parlamentu, sada se budi pre petlova da bi na vreme stigao u jutarnji program na TV Hepi, i zahvaljuje bogu što je Jovana Jeremić dala otkaz, pa Marić mora da diže šer i zato zove njega.
I tako smo po ko zna koji put gledali dobro uvežbani tango za dvoje...
Diglo se i kuso i repato da zatvori „Kolubaru B“ jer, navodno, zagađuje vazduh.
A o ovome svi ćute, valjda u strahu od psovki i kletvi, iako mnogo više smrdi!
NE PROPUSTITE
