Čim su preksinoć između 20 i 22 sata pozatvarana biračka mesta, u Beogradu je odjeknula snažna eksplozija. Ne, ne, ne trčite pred rudu, ne silazite u skloništa, nisu se ratna dejstva prelila iz Ukrajine u Srbiju - bar ne zasad - to je mojoj neznatnosti pucao qwrz ko će na izborima pobediti, a ko izgubiti.
Pisac hoće da kaže da na ponuđenim izbornim listama nije bilo nijedne politike kojoj bih punog srca dao svoj glas. Ali to je već stara vest. Nova vest je da takvih politika u dogledno vreme (a možda i više nikad) neće ni biti.
Vest izbornog dana svakako je bila odavno nezabeležena visoka izlaznost, praćena uobičajenim izbornim koškanjima, ciganisanjima i muljavinama, ali je stvar završila uz minimum žrtava u ljudstvu i materijalu.
Izbori su po ko zna koji put potvrdili staro pravilo da ne kara (i ne zavrće uši) lepi, nego uporni, a da najviše najebu oni koji bi da karaju a da im ne uđe. Izbori su pokazali još nešto - da je Srbija ostala zaglavljena u entropijskom statusu quo, a da je to posledica apsolutnog odsustva liberalno-demokratskih politika. Što opet nije posledica nepristupačnosti takvih politika, nego apsolutne nezainteresovanosti Euromahale, krugova dvojke, građanstva i opozicionarstva za takve politike.
Što reko onaj televizor: tražili ste, gledajte. A ako vam se ne svidi to što vidite - i što ćete gledati - to ne znači da to niste tražili, jer da niste tražili - nego ste tražili leba preko pogače - ne biste pokušavali da sa tri igrača, od kojih jedan nema nogu, drugi je slep, a teći sipljiv, istrčite na teren timu od 1.200 uvežbanih igrača spremnih na grubu igru.
Ajmo mi dalje. Negde oko 10.30 PM, prestonom megakasabom ponovo su odjekunule snažne eksplozije. Bile su to detonacije grupa građana koji su prdnuli u izborni čabar. Samo što su te eksploizije utihnule, odjeknula je još jedna. Nikada kraja eksplozijama. To je mojoj malenkost ponovo pucao qwez što su inkriminsane grupe građana prdnule u čabar. Šteta što ih nije bilo više koje su prdnule.
Vidno polaskan više nego ubedljivom pobedom - otprilike kao ja kad sam dobio drugu Ninovu nagradu - Visoki Pobednik je, praćen ovacijama, održao prigodno postizborno slovo povodom dvostruke dosad nezabeležene prezidencijalnosti. Čak je našao lepu reč i za karadušmanina Đilasa (Dragana, ne Milovana). Ko biva... On i Đidova kompanija su najveće žrtve izbora jer su im ultradesničarske stranke (imena poznata redakciji) na krilima ukrajinskog rata oduzele veliki broj glasova.
Skrećući pažnju na (inače realnu) opasnost desnih skretanja, Visoki Pobednik je natuknuo nešto i o formiranju buduće vlade. Pominjao je koaliciju sa Savezom vojvođanskih Mađara, a Dačića i SPS, koliko se sećam, nije pomenuo, iz čega su naivčine izvukle pogrešan zaključak da će i Dačić prdnuti u čabar. Wrong. To je samo deo specijalnog vaspitanja. Na kraju će čabar prdnuti u Dačića.
NE PROPUSTITE
