Predsedničkim izborima u Češkoj počela je izborna 2023. g. u Evropi. Miloša Zemana je, posle dva mandata i deset godina na čelu Češke, nasledio bivši general Petr Pavel, koji je u drugom krugu izbora pobedio Andreja Babiša, lidera stranke ANO i bivšeg kontroverznog premijera. Kipar je 12. februara, takođe, posle drugog kruga izbora, dobio novog predsednika. Bivši šef diplomatije Nikos Hristodulis postao je naslednik Nikosa Anastadijadisa.
Građani Estonije 5. marta izlaze na redovne parlamentarne izbore, gde će dati svoj sud o radu vlade koju je predvodila Kaja Kalas. Nema sumnje da će njena Reformska partija Estonije biti sigurni pobednik i ovih izbora, ali pitanje koje lebdi jeste da li će Kalasova uspeti da zadrži premijersko mesto.
Redovni predsednički izbori održaće se 19. marta u Crnoj Gori i oni će svakako odrediti buduće procese u toj zemlji jer se ona već dugo nalazi u političkoj i institucionalnoj blokadi.
Finci će 2. aprila birati novi saziv parlamenta. Izbori će biti test za koalicionu vladu koju čini pet stranaka. Procena je da će stranke vladajuće koalicije osvojiti potrebnu većinu, ali je nejasno da li će, zbog nesuglasica i sve većeg međusobnog nepoverenja, Sana Marin ostati i dalje predsednice vlade.
Građani Bugarske će istog dana, po peti put u dve godine, izaći na birališta. Predsednik Radev je raspisao izbore jer nijedna od tri najveće partije nije uspela da formira vladu posle vanrednih izbora u oktobru 2022. g. Po svemu sudeći, ista priča će se verovatno ponoviti i ovaj put.
U Turskoj su zakazani predsednički i parlamentarni izbori za 14. maj. Predsednik Erdogan se poslednjih godina suočava sa padom popularnosti, a serija katastrofalnih zemljotresa mogla bi presudno uticati na rezultat. Ovo su jedni od najzanimljivijih izbora u ovoj godini.
I Grci će na parlamentarne izbore, koji se održavaju u julu, u zakonom predviđenom roku. Pobednik izbora je već sada poznat i to je Nova demokratija aktuelnog premijera Kirjakosa Micotakisa. Nepoznanica je samo da li će im, za razliku od izbora 2019. g., ovog puta biti neophodan koalicioni partner.
Talas promena mogao bi da pogodi Poljsku posle parlamentarnih izbora na jesen. Opozicija predvođena Donaldom Tuskom ima velike šanse da smeni konzervativnu, evroskeptičnu, populističku vladu stranke Pravo i pravda Jaroslava Kačinskog.
Sredinom decembra 2022. g. manjinskoj vladi premijera Eduarda Hegera u Slovačkoj izglasano je nepoverenje. Prevremeni izbori biće održani 30. septembra.
Parlamentarni izbori očekuju u oktobru Švajcarsku i Luksemburg, a kraj godine rezervisan je za redovne izbore u Španiji. Ni tu ne bi trebalo da bude prevelikih iznenađenja, jer ankete pokazuju da će levičarsku vladu Pedra Sančeza zameniti desna koalicija predvođena Narodnom partijom Alberta Nunejeza Fejiha i nacionalno-konzervativna, ekstremno desna stranka Voks.
Serija izbora u Evropi ove godine je samo zagrevanje za narednu 2024. g., kad nas očekuju predsednički izbori u SAD, zatim u Rusiji, Ukrajini i parlamentarni izbori u UK, kao i izbori za EP.
NE PROPUSTITE
